Piše: Sreten Egerić
Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija, od kasetne municije u dosadašnjim sukobima u svetu stradalo je nešto više od 95% civila u odnosu na broj vojnika; od tog broja 25% su deca. Ovi poražavajući podaci inicirali su proces koji je 2007. godine pokrenulo 46 država, među kojima i Francuska, o usvajanju „međunarodnog instrumenta koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu, skladištenje i transfer kasetne municije“. Međunarodni instrument za borbu protiv kasetne municije je Konvencija o kasetnoj municiji (CCM–engl. The Convention on Cluster Munitions) ili drugačije nazvana Konvencija iz Osla.
Šta je kasetna municija?
Kasetna municija je vrsta ubojnih sredstava (avio – bombe, artiljerijski, raketni projektili i druge vrste ubojnih sredstava), sa kasetnom bojevom glavom. U principu to je projektil sa „kontejnerom“ u kome su smešteni podprojektili (može sadržati od nekoliko desetina do nekoliko stotina podprojektila) koja se popularno naziva „submunicija“.
Kasetni projektil je konstruisan tako da u svojoj unutrašnjosti nosi podprojektile različite namene i dejstva: rasprskavajućeg, kumulativnog, zapaljivog ili kombinovanog, u cilju uništavanja neprijateljske žive sile, borbenih i neborbenih vozila i drugih materijalno‒tehničkih sredstava, zaprečavanje (miniranje), onemogućavanje korišćenja objekata neprijateljske infrastrukture (aerodroma, luka, uređenih vatrenih položaja, komandnih i komunikacionih centara). Proizvedene su i uskladištene i druge vrste podprojektila, podprojektili koji sadrže hemijske ili biološke agense, podprojektili za sprečavanje protoka električne energije , neubojiti podprojektili za psihološko–propagandna dejstva koje sadrže propagandni materijal‒letke.
Činjenica da pokrivaju veliku površinu, da u slučaju trenutnog neaktiviranja i dejstva, kao što je i predviđeno konstrukcijom, predstavljaju dvostruku opasnost, jer mogu da ostanu mesecima, godinama pa i nekoliko decenija bojevo sposobni. Obzirom da su podprojektili kasetne municije veoma osetljivi na dodir ili pomeranje, predstavljaju stalnu pretnju prvenstveno za civilno stanovništvo koje je i najčešća žrtva ovog oružja (na primer u Vijetnamu i Laosu i posle 35 godina od završetka sukoba, veliki broj civila strada od kasetnih podprojektila).
Sporazum o zabrani kasetne municije (Konvencija o kasetnoj municiji) – Konvencija iz Osla
Konvencija o kasetnoj municiji (CCM) je međunarodni sporazum‒instrument koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu, skladištenje i transfer kasetne municije. Sporazum o zabrani kasetne municije rezultat je procesa koji je norveška vlada je započela u februaru 2007. godine, zajedno sa još 45 država, među kojima je bila i Francuska, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih projektila. Tekst Sporazuma o zabrani kasetne municije (Konvencija o kasetnoj municiji – CCM) je usaglašen i usvojen u Dablinu, 30. maja 2008. godine.
U Oslu 3. i 4. decembra 2008. godine ga je ratifikovalo 30 država, tekst je otvoren za potpisivanje, a stupanje na snagu je predviđeno 1. avgusta 2010. godine. Ovaj sporazum‒konvenciju je do sada potpisalo 115 država , a od tog broja 88 država je ratifikovalo sporazum, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih projektila – municije.
Tekst, koji podržava istu dinamiku razoružanja kao Otavska konvencija o zabrani protivpešadijskih mina , predviđa:
– zabranu proizvodnje, upotrebe, prenosa i skladištenja većine kasetne municije. Postoje izuzeci prema kapacitetu, težini ili prisustvu mehanizma za automatsko deaktiviranje ili automatsko uništavanje;
– uklanjanje ostataka kasetne municije u kontaminiranim područjima u periodu od deset godina koji se može produžiti u slučaju teških okolnosti;
– uništavanje zabranjene kasetne municije u roku od osam godina koji se takođe može produžiti;
– napredna međunarodna saradnja i mere pomoći žrtvama. Međutim, CCM daje državama članicama mogućnost da se angažuju u vojnoj saradnji i operacijama sa državama koje nisu potpisnice Konvencije.
Zemlje, najveći proizvođači i korisnici kasetne municije, kao što su SAD, Rusija, Indija, Izrael, Pakistan, Kina i Južna Koreja, odbili su da se pridruže Konvenciji na osnovu vojne potrebe za kasetnom municijom. Države potpisnice Sporazum o zabrani kasetne municije (Konvencija o kasetnoj municiji) – Konvencija iz Osla se sastaju u istom periodu svake godine da bi nadgledale Konvenciju, a među sastanci se održavaju dva puta godišnje.
Francuska i sprovođenje Sporazuma – Konvencije o zabrani kasetne municije
Po izjavama francuskih zvaničnika, Francuska nije koristila kasetnu municiju od 1991. godine i prestala je da je proizvodi 2002. Tokom pregovora o Konvenciji iz Osla, Francuska se po izjavi njenih zvaničnika „istakla značajnim gestom najavljujući trenutno povlačenje 90% francuskih zaliha kasetne municije, a pre nego što je Konvencija stupila na snagu, Francuska je odlučila da izvrši delaboraciju (stavljanje van mogućnosti upotrebe i uništenje) raketa M26 i granata od 155mm“.
Od početka pregovora, Francuska je igrala ključnu ulogu između država pogođenih kasetnom municijom i država sa kasetnom municijom, industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju, kao i između vlada i nevladinih organizacija kako bi se osiguralo da ovaj CCM bude što efikasniji sa humanitarnog stanovišta i neprekidno se zalagala da okupi najveći broj pristalica. Francuska je javno branila nedvosmislen stav o zabrani sve kasetne municije, koja je neprihvatljiva zbog humanitarne štete koju nanosi. Francuska je neprekidno radila na širenju i zastupanju, kako sa potpisnicama koje su blizu ratifikacije, tako i sa nepotpisnicima, kako bi sprovela u potpunosti Konvenciju‒CCM (u šta možemo „verovati“ kada pročitamo dalji tekst).
Na sastanku Nacionalne komisije za eliminaciju protivpešadijskih mina (CNEMA) 30. juna, 2016. godine, Ministarstvo odbrane Francuske je potvrdilo da je uništavanje svih zaliha kasetne municije u Francuskoj završeno uništenjem svih rezerve kasetne municije, koja se sastoji od raketa za višecevni raketni sistem (MLRS) i granata „OGR–e“, dve godine pre roka predviđenog Konvencijom iz Osla . Francuska je najoštrije osudila upotrebu kasetne municije, koja može imati posebno teške posledice po civilno stanovništvo tokom i nakon sukoba i pozvala sve nacije koje još nisu ratifikovale Konvenciju iz Osla da joj se pridruže u potpunoj primeni Sporazuma.
A zatim je usledilo još jedno zvanično saopštenje koje su zajedno objavili Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane Francuske 30. juna 2016. godine: „od 1. jula 2016. Francuska se rešila sve svoje kasetne municije. Francuska je završila uništavanje svojih zaliha kasetne municije! Čestitamo, čestitamo! “.
Cinizam!
Zvanični organi Republike Francuske saopštili su da su završili uništenje kasetne municije i to dve godine pre roka, da su uništeni i kasetni projektili–granate 155mm „OGR–e“. Pozvali su i druge države da pristupe uništenju kasetne municije, jer isto može imati „teške posledice po civilno stanovništvo tokom i nakon sukoba“. Na kraju su naravno usledile čestitke!
A onda, grom iz vedra neba – u centar grada Donjecka 12.06.2022. godine palo je nekoliko kasetnih projektila 155mm francuske proizvodnje (potpuno nebitno da li su ispaljeni iz artiljerijskih oruđa 155mm „CAESAR“, 155mm „ZUZANA“, 155mm „M109A“ ili 155mm „M – 777“), od kojih se dva nisu aktivirala i na kojima se jasno uočava naziv proizvođača, serijski broj proizvoda i datum proizvodnje – 04. februar 2007. godine.
Centar Donjecka, prepun civila, bez vojnih objekata i ciljeva, pogođen francuskim kasetnim projektilima koji po Konvencija o kasetnoj municiji – Konvencija iz Osla, nisu bili proizvod vojne industrije u Francuskoj posle 2002. godine, a javno je saopšteno od zvaničnih državnih organa Francuske da su uništeni (delaborisani) do 30. juna 2016. godine.
Zaključak
Nakon navedenog moramo sebi postaviti nekoliko pitanja:
– da li su međunarodni Sporazumi‒Konvencije za „odabrane“ države i narode neobavezujući, ili doneti i obavezujući za „neodabrane“ narode i države, radi različitih vrsta pritiska i uvođenja sankcija (političkih, ekonomskih, sportski, kulturnih, itd.) zbog njihovog „nepoštovanja i ne sprovođenja“?
– da li je „odabranim“ državama i narodima dozvoljeno da neiskreno izveštavaju međunarodne organe i dovode međunarodnu zajednicu i njene organe, a prvenstveno UN (jer je njen sekretar garant sprovođenja Sporazuma–Konvencije) u zabludu?
– u kojoj meri su „odabrane“ države i narodi poštovali dosadašnje Sporazume‒Konvencije o ograničenju naoružanja ili razoružanju i zabrani proizvodnje, skladištenja i primene prvenstveno hemijskog i biološkog oružja, ako nisu ispoštovale Sporazum o kasetnoj municiji na kome same insistiraju godinama?
– da li su suze i briga nad stradanjem civila „krokodilske suze“, i služe za „zamajavanje“ sopstvenog i svetskog javnog mnjenja i sticanje jeftinih političkih poena i populizma, obzirom da se navedeni kasetni projektili koliko smo videli koriste protiv civila?
– da li su državni organi Francuske pod uništenjem kasetne municije podrazumevali prodaju drugim stranama koje će ih neselektivno upotrebiti protiv svih vrsta ciljeva, a u ovom slučaju prvenstveno civilnih?
– da li međunarodne organizacije (prvenstveno UN) mogu da obezbede sprovođenje međunarodnih Sporazuma čiji su one garant ili su i međunarodne organizacije u službi „odabranih“?
– šta je Francuska prvenstveno isporučila Ukrajinskim združenim snagama odbrane, kasetni projektili 155mm ili artiljerijska oruđa 155mm „CAESAR“ i u kom periodu, znatno pre otpočinjanja specijalne operacije Vojske RF u Ukrajini ili u toku iste?
Očigledno da sistem dvostrukih standarda, neiskrenosti i obmanjivanja javnosti u međunarodnim odnosima nije nastao u skorije vreme, te da se isti primenjuje od postanka i funkcionisanja istih. Očigledno je da takvo držanje neće nestati još dugi niz decenija, bez obzira na navodni napredak i razvoj demokratskih odnosa u svetu.
Više o ratu u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Srpska analitika