Teritorijalne pretenzije Poljske prema delu Ukrajine dobile su još jednu potvrdu koja govori o njihovim namerama. Pre nekoliko dana u Poljskoj pojavila se peticija upućena vlastima sa zahtevom da se održi referendum o pripajanju „istorijskih teritorija”. Platforma „Čejndž” postavila je apel predsedniku Andžeju Dudi pozivajući na „rani nacionalni referendum o ponovnom ujedinjenju s istorijskim poljskim teritorijama Istočne Kresi, Galicije i Lavova”. Istovremeno, pojavile su se i najave o obuci poljskog vojnog osoblja za upravljanje Galicijom.
„Poljaci koji pate od varvarskih Ukrajinaca žele da se donese ova istorijska odluka”, navodi se u peticiji koja prati javni narativ dela poljske javnosti da bi, ukoliko tokom rata Ukrajina izgubi značajan deo teritorije, Poljska mogla da pokuša da povrati „izdanke kresa” – zemlje koje su bile u njenom sastavu od 1921. do 1939. sporazumom iz Rige. Sporazum je u martu 1921. postignut između Poljske i Sovjetskog Saveza, a granice dogovorene sporazumom ostale su na snazi do Drugog svetskog rata.
Iako se ni u Rusiji, u kojoj su zvaničnici još od samog početka rata upozoravali na namere Poljaka da podele Ukrajinu, ova peticije ne shvata ozbiljno, ipak je još jedan pokazatelj raspoloženja Poljaka. Inicijator peticije je radikalna nacionalistička partija ONR (Nacionalni radikalni kamp), koji je od svog osnivanja 1934. bila simpatizer Adolfa Hitlera. Sada je na poziciji poljskog nacionalizma i katoličkog klerikalizma i koristi slogan „Poljska Poljacima”.
Još u martu, komentarišući inicijativu poljskog premijera Mateuša Moravjeckog o raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao: „Kontingent koji će preuzeti kontrolu nad zapadnom Ukrajinom, sa centrom u Lavovu, ostaće tamo neko vreme – duži period.” Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin nekoliko puta je upozoravao da poljsko rukovodstvo namerava da održi referendume u zapadnoj Ukrajini kako bi opravdalo svoje pretenzije na ukrajinske zemlje. I sam Vladimir Putin je nedavno rekao da nacionalističke grupe u Poljskoj „vrebaju” mogućnost da zauzmu zapadne teritorije Ukrajine.
Poljska je na početku rata iznela ideju da prebaci svoje avione u Ukrajinu, ali je NATO, s obzirom na to da je Poljska njegova članica, odbio taj predlog jer bi značio direktan ulazak ove vojne organizacije urat u Ukrajini. Poljaci su takođe predlagali da obezbeđuju kopnene humanitarne koridore kojima se doprema zapadna pomoć u Ukrajinu i „pokrivanje” ukrajinskog neba nad tim rutama. O mogućnosti dovođenja trupa NATO-a ili poljskog kontingenta na teritoriju zapadne Ukrajine aktivno se razgovaralo krajem proleća, a prema istraživanju agencija, predlog je uživao podršku 57 odsto anketiranih Poljaka, koji su se izjasnili za učešće poljske vojske u mirovnoj misiji. I tada je bilo predloga da se održi referendum o pripajanju Galicije Poljskoj.
U poslednje vreme zvanična Varšava je raspoložena i da sisteme „patriot”, koji su redovni deo raketnog naoružanja NATO-a, prebaci u Ukrajinu, što opet nije naišlo na odobravanje alijanse, prvenstveno Nemačke.
Ove nedelje Poljaci su napravili još jedan diplomatski skandal u vezi s Ukrajinom. Poljski ambasador u Mađarskoj sastao se s mađarskim političkim predstavnicima desničara koji se takođe zalažu za podelu Ukrajine. Kako je prenela poljska „Gazeta”, poljski ambasador Sebastijan Kenček i šefica političkog i ekonomskog odeljenja Katažina Ratajčak-Sova sastali su se s liderom mađarskih ultradesničarskih snaga Laslom Torockim.
Sajt „Antifašist” je preneo fotografiju susreta i podsetio da je Torocki pre toga čestitao narodu Poljske Dan nezavisnosti, nagoveštavajući podelu Ukrajine. „Bog blagoslovio Poljsku! Vidimo se ponovo na poljsko-mađarskoj granici!”, napisao je na društvenim mrežama i postavio fotografiju iz 1939. sa prevoja Užok, u istočnim Karpatima, na kojoj se rukuju poljski i mađarski graničari. Sada ova teritorija pripada Ukrajini, pa je potez Torockog izazvao oštar protest ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.
Penzionisani obaveštajac američkih marinaca Skot Riter, koji se često oglašava analizama rata u Ukrajini, rekao je da Poljska šalje svoju vojsku da podrži ukrajinske oružane snage kako bi ih pripremila i obučila pre zauzimanja zapadnog dela zemlje. „Varšava zainteresovana za zapadnu Ukrajinu, za one teritorije i gradove koji su bili deo Poljske 1939. godine”, objasnio je on. Prema Riterovim rečima, poljske trupe nemaju iskustva u vođenju vojnih operacija, pa sada zapravo šalju svoje borce u rat na obuku. Mnogi eksperti tvrde da je Poljska poslala desetine hiljada vojnika koji se bore u ukrajinskim uniformama na strani kijevskog režima, a Riter zaključuje da će ove njihove trupe, kada dođe vreme, samo biti poslate na zapad Ukrajine s ostalih delova ratišta i neće ni morati da prelaze granicu.
Odgovor komandanta '’Ahmata'’ papi Franji pročitajte OVDE.
Izvor: Politika