Suština je u tome da je ulazak Finske u NATO ugrozio ruski pristup Baltičkom moru i još gore po Kremlj, doveo u direktnu opasnost vojnu infrastrukturu na poluostrvu Kola. A tamo se, da podsetimo, nalaze baze ruskih atomskih podmornica.
Rusija će zbog toga podmornice i prateću infrastrukturu iz baza u okolini Murmanska, morati da preseli u Severodvinsk. Makar privremeno, jer ta luka u Belom moru ipak nije pogodna za baziranje podmornica. Neprijatelj bi lako mogao da minira tesnac između Belog i Barencovog mora tako da će Rusija najverovatnije morati da izgradi potpuno nove luke, severnije i istočnije.
Avijacija dalekog dometa
Na poluostrvu Kola se nalazi niz vojnih aerodroma koje je Rusija tokom proteklih godina modernizovala. Ta letelišta ne moraju da se sele, jer ruska dalekometna avijacija preko njih ima pristup severu Atlantika. Osim toga, ti aerodromi pružaju vazdušnu odbranu ruskoj mornarici u Barencovom moru. Istovremeno predstavljaju ozbiljnu pretnju za NATO snage u Norveškoj a sada i Finskoj. U budućnosti i Švedskoj, koja je takođe krenula putem ulaska u NATO.
Kada je reč o Sankt Peterburgu, Finski ulazak u NATO je taj grad suštinski odsekao od Baltičkog mora. Ako Rusija svoje pomorske efektive odatle ne prebaci u Kalinjingrad, oni bi u slučaju sukoba sa Severnoatlantskim savezom, bili potpuno beskorisni. Naime, prilaz Baltiku iz Sankt Peterburga vodi kroz Finski zaliv - između Helsinkija i Talina. To znači da NATO u potpunosti kontroliše pristup najvećoj ruskoj luci na severu.
Kao Lenjingrad
Rusija će morati da znatno ojača i kopnene efektive oko Sankt Peterburga. Taj grad bi zbog svog specifičnog položaja lako mogao da se bude opkoljen, kao i Lenjingrad u Drugom svetskom ratu.
U slučaju sukoba, Rusija lako može da blokira Estroniju. Ali, sa Finskom, stvari su znatno komplikovanije. Finska ima malu, ali veoma sposobnu vojsku, koju karakteriše visoki borbeni moral. Zbog velikog broja jezera i šuma koji ograničavaju upotrebu oklopnih sredstava, Finska ima samo 200 tenkova. Ali, ona ima možda najjaču artiljeriju u Evropi – 740 topova, 1200 minobacača i oko 60 višecevnih lansera raketa. Kopnene snage podeljene su u sedam mirnodobskih brigada, od kojih su dve lake, lovačke, bazirane na severu zemlje. Zadatak mornarice, sa pet podmornica i 240 površinskih brodova je odbrana priobalja. Avijacija ima oko 150 aviona od kojih oko 60 savremenih lovaca i još toliko trenažnih letelica koje mogu da se koriste i u borbi.
O uslovu za povlačenje ruske vojske iz Bahmuta pročitajte OVDE.
Izvor: Politika