Nepunih pet godina otkako je na talasu protesta postao premijer Jermenije, Nikol Pašinjan je izrazio spremnost da se i formalno odrekne Arcaha ili Nagorno-Karabaha, kako ovu oblast nazivaju u Azerbejdžanu. On je u jermenskom parlamentu u utorak ponovio da obostrano priznanje Jermenije i Azerbejdžana u sovjetskim granicama iz 1991. godine predstavlja uslov za mir.
Sudbina Nagorno-Karabaha i njegovih stanovnika Jermena tragična je po nekoliko osnova: zbog promene vlasti obojenom revolucijom u Jerevanu, potom smena u vojsci, nespremnosti za rat i njegovog gubitka, taktiziranja jermenske vlade između Rusije i EU, ali i kasnijeg odnosa snaga među njihovim prijateljima i neprijateljima.
Koliko god je Rusija podržavala Jermene, a to nije bilo više od formalnog (nije intervenisala tokom poslednjeg rata, jer se on nije odvijao na teritoriji Jermenije kao članice ODKB – Arcah je na teritoriji Azerbejdžana), toliko je Pašinjan od prvog dana „vukao” zemlju ka zapadu. Jermenski premijer je kritikovao ulogu Moskve u ODKB-u, odbio je vežbe istočnog vojnog saveza ove godine i najavljivao zamenu ruskog mirovnog kontingenta međunarodnom misijom.
U pokušajima da se nađe mirovno rešenje i definiše status Nagorno-Karabaha učestvovali su na odvojenim kolosecima, istovremeno se međusobno takmičeći – na jednom pravcu Rusija, a kasnije kao glavni partneri Jerevana EU sa SAD. Vlast u Jerevanu uporno je gledala ka Zapadu, a ekonomski interesi Moskve bili su bliži Azerbejdžanu. I rat u Ukrajini pokazao je potom da je uloga Turske, koja je zaštitnica Bakua, nemerljiva za Moskvu. Stoga deluje da je rešenje ovog konflikta na Kavkazu Moskva odlučila da prepusti Turskoj i da, posle vojne, dozvoli i diplomatsku pobedu Azerbejdžana nad Jermenijom.
Sada je Pašinjan najavio da je Jermenija spremna da prizna integritet Azerbejdžana u granicama iz doba SSSR-a. Pašinjan smatra uzajamno priznavanje granica realnim ako obe države „jasno, bez dvosmislenosti ili podmetanja, priznaju teritorijalni integritet jedna druge i obavežu se danas i zauvek da neće iznositi teritorijalne pretenzije na račun druge”. „Želim da ponovo potvrdim da Jermenija u potpunosti priznaje teritorijalni integritet i očekuje da će Azerbejdžan učiniti isto, priznajući teritoriju Jermenije kao teritoriju Jermenske SSR”, rekao je Pašinjan i naglasio u skupštini da je sama jermenska strana preuzela inicijativu da se sporazumu prilože mape teritorije Jermenske i Azerbejdžanske SSR pripremljene u SSSR-u kao osnova teritorijalnog integriteta.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) April 21, 2023
Godine 1988. Savet poslanika Autonomne oblasti Nagorno-Karabah (AONK) obratio se rukovodstvu SSSR-a sa zahtevom da se region prebaci iz Azerbejdžanske SSR u Jermensku SSR. Moskva je taj zahtev odbila. U decembru 1989. vlasti Jermenske SSR samostalno su potpisale sporazum s AONK o uključivanju teritorije u Jermeniju. Azerbejdžan nije priznao sporazum i odgovorio je artiljerijskom vatrom duž granice. Mesec dana kasnije, Vrhovni sovjet SSSR-a takođe je ocenio dokument kao neustavan i proglasio vanredno stanje u zoni sukoba.
Raspadom SSSR-a među potpisnicima Almatske deklaracije bili su i Jerevan i Baku. Dokument je definisao integritet bivših sovjetskih republika unutar granica iz 1991. godine. Pristalice nezavisnosti Nagorno-Karabaha smatraju da deklaracija formalno definiše status teritorije kao nezavisne od Bakua, međutim ni Azerbejdžan ni Rusija to nisu podržali.
Prošle nedelje je Pašinjan najavio da bilateralno povlačenje trupa na granice iz 1991. logično sledi iz sporazuma koje su Baku i Jerevan potpisali na konferencijama u Sočiju (uz posredovanje Rusije) i Pragu (uz posredovanje Turske i EU) 2022. godine. Jermenski premijer je 13. aprila 2023. objavio da je spreman da povuče trupe duž cele granične linije iz 1991. ako Azerbejdžan preduzme isti korak i naglasio da je EU predložila takvu bilateralnu meru kao garanciju bezbednosti. Početkom decembra prošle godine i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji s azerbejdžanskim kolegom najavio je da će sporazum između Bakua i Jerevana biti potpisan na osnovu Almatske deklaracije. Posle prošlonedeljnog incidenta u kojem je poginulo sedam vojnika s obe strane u blizini Lačinskog koridora, Pašinjan je najavio i formalnu kapitulaciju.
Pašinjanovu najavu nemilosrdno je potvrdio i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ispostavivši ultimatum da Jermeni koji žive u Karabahu moraju da uzmu azerbejdžansko državljanstvo ili da potraže drugo mesto za život. On je na državnoj televiziji rekao da „Jermenija, koja je govorila da je ’Karabah Jermenija i tačka’, sada mora da ponovi naše reči: ’Karabah je Azerbejdžan i znak uzvika’”.
Poklopac kotla se zalupio: Zvanično potvrđeno - Rusi presekli ukrajinski "put života" (MAPA)
Izvor: Politika/Pravda