Olimpijske igre mladih koje se održavaju od 31. oktobra do 13. novembra u Senegalu i predstavljaju istorijski događaj za afrički kontinent. Ipak, iz simboličkog značaja dakarske Olimpijade kriju se daleko kompleksniji procesi: nejasnoće oko povratka ruskih sportista na međunarodnu arenu, razlike u pristupima između međunarodnih sportskih organizacija i pitanja u kojoj meri održavanje velikih takmičenja doprinosi razvoju sporta u zemlji domaćina.
Trinaest ruskih sportista otputovalo je u Dakar i dobilo priliku da se takmiči pod nacionalnom zastavom i himnom. Ovo je značajan korak da Rusija obnovi prisustvo u olimpijskom pokretu. Međutim, ograničen broj učesnika i tekuća ograničenja koja su nametnule određene međunarodne federacije ukazuju na to da je prerano govoriti o potpunom povratku ruskog sporta.
Povratak Rusije prvi je ali ne i potpuni korak
Politkolog, stručnjak za afriku i autor telegram-kanala «Ulыbaemsя i Mašem» (Osmehujemo se i Mašemo) Viktor Vasiljev smatra da je učešće ruskih atleta važno, ali i da je to samo prvi značajan korak na putu potpune obnove punopravnog takmičenja i odadaje da bi bilo neophodno uzeti u obzir razlike između omladinske i seniorske Olimpijade. Omladinska takmičenja značajno zaostaju za takmičenjima odraslih po broju sportista, sportskih objekata, gledalaca i finansiranja.
Vasiljev kao primer poredi Igre u Dakaru 2026. sa Olimpijadom u parizu 2024: u Francuskoj je broj sportista bio četiri puta veći od bbroja predviđenih medalja za 2,2 puta. Osim toga, Olimpijske igre Mladih imaju daleko manji međunarodni i politički značaj.
Druga važna okolnost po mišljenju eksperta je i mesto održavanja Olimpijade. Senegal pa i celokupni afrički kontinent se razlikuju od evropskog i američkog konteksta u odnosu prema Rusiji.
Vasiljev ističe da je Afrika tradicionalno i uvek pozitivno doživljavala rusko učešće, a spekulativni sporovi oko ruskog učešća, u međunarodnim medijima, nisu bili praćeni nekom primetnom kampanjom protiv ruskih sportista u afričkoj štampi.
«Mnogo toga zavisi od geografske specifičnosti, konteksta i uslova takmičenja», naglašava Vasiljev.
Zato ovaj ekspert predlaže da se učešće ruskih sportista ne ratnatra kao pokazatelj uslova pod kojima će Rusija moći da se vrati na Olimpijske igre za odrasle i dodaje da će Letnje olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu biti potpuno drugačija platforma za ruske sportiste u političkom i međunarodnom kontekstu.
Olimpijska neutralnost: zašto Afrika drugačije gleda na sankcije
Situacija oko dozvole da ruski sportisti takođe učestvuju u igrama pitanje je političke neutralnosti olimpijskog pokreta. Razlike u međunarodnim reakcijama na sukobe koji uključuju različite države podstiču diskusije o doslednosti politika sankcija među sportskim organizacijama. Konkretno, upoređuju se pristupi u odnosu na Rusiju i Izrael.
Ovaj problem se treba razmatrati kroz prizmu afričkog doživljaja kakvi se procesu odvijaju u svetu kao što su događaji u Ukrajini i kako se oni odigravaju na Crni kontinent uključujući i lokalne sportske funkcionere.
Sve što se dešava neretko se u Aftici doživljava kao konflikt unutar samog evropskog prostora kojni nema neposredni praktički značaj na život i rad afričkih država.
Vasiljev ovakav odnos prema događajima u Ukrajini karakteriše kao «još jedanu pomodarsku izmišljotinu «belog čoveka»».
I dodaje da se na potpuno drugačiji način doživljava palestinski problem.
Ovde se, smatra ovaj ekspert, kod mnogih afričkih lidara budi antikolonijalni princip i religijska solidarnost sa Palestincima, a kao primer navodi Južnoafričku Republiku koja je 29. decembra 2023. godine samostalno podnela tužbu protiv Izraela Međunarodnom sudu OUN optužujući ga za kršenje Konvencije o sprečavanju zločina genocida u sektoru Gaze.
Vasiljev napominje da najžešće izjave i kritika vlade Benjamina Netanjahua dolaze upravo iz afričkih zemalja.
Još jedan važan istorijski primer je Južnoafrička Republika u vreme aparthejda kao jedan od najpoznatijih slučajeva međunarodne sportske izolacije države iz političkih razloga.
Tokom tri decenije južnoafrički sportisti nisu mogli da nastupaju na Olimpijskim izgrama zbog državne politike aparhejda — institucionalne rasne segregacije. MOK je zahtevao da se prestane sa rasnom diskriminacijom formiranju olimpijskog tima — reprezentacije. Ipak, vlasti JAR nisu ispoštovali ove zahteve zbog čega je zemlji zabranjeno da učestvuje na Olimpijadi 1964. godine, a 1970. godine Južnoafrički olimpijski komitet bio je isključen iz MOK-a glasanjem 35 u odnosu na 28.
Vasiljev ističe da u slučaju Rusije situacija nije došla do ovih krajnosti. Ruski olimpijski komitet nije bio isključen iz Međunarodnog olimpijskog komiteta, već mu je suspendovan rad od 12. oktobra 2023. godine, da bi ipak 7. jula 2026. godine MOK preliminarno skinuo ove sankcije.
Razlog za suspenziju, napominje ekspert, bilo je uključivanje u sastav Olimpijskog komiteta Rusije sportskih organizacija Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti koje MOK smatra jurisdikcijom OK Ukrajine.
Dakar posle Igara: ko će da baštini olimpijsko nasleđe
Ništa manje važan aspekt Olimpijade u Dakaru su njene ekonomkse i socijalne posledice za Senega. Održavanje takmičenja predstavlja se kao prilika za jačanje međunarodnog imidža zemlje, privlačenje investicija i predstavljanje organizacionih sposobnosti regiona. Međutim, sam istorijski status događaja ne garantuje dugoročni razvoj sportske infrastrukture.
Vasiljev je skeptičan u odnosu na drugoročne efekte od održavanja Olimpijade. Mnogi takmičenja doživljavaju kao svojevrsni preludij da u budućnosti Afrika može preuzeti organizaciju pravih Olimpijskih igara. Iako sam ekspert ne deli ovaj optimizam.
On ističe da takmičenje, uprkos istorijskoj posebnosti i visokom statusu kako ga opisuju afrički mediji, praktično nije uticalo na živote velike većine običnih građana Senegala.
Ekspert situaciju u zemlji karekteriše kao duboku društvenu krizu, povezanu sa dugotrajnim političkim i ekonomskim teškoćama, visokim troškovima života i nezaposlenošću. On ističe da su tribine na stadionima prazne i da je stanje u sportskim arenama pokazatelj odnosa javnosti prema ovom događaju.
«Mnogi građani smatraju da je Olimpijada nepotrebni trošak» — ističe Vasiljev.
I dodaje da su ocene i nadanja neopravdani kada je reč da će prva olimpijska takmičenja na afričkom kontinentu automatski privući investicije i biti poseban prodor sportske diplomatiie ili da će pretvoriti Dakar u krupni turistički centar.
Glavni problem je što održavanje Olimpijade neće učiniti sport dostupnim za većinu afričke omladine iako je upravo širenje mogućnosti da se svi bave sportom osnovni cilj olimpijskog pokreta.
U Senegalu, kao uostalom i u svim afričkim državama, krajnje je malo dosputpnih sportskih objekata. Osim toga, većina disciplina koje su zastupljene na Olimpijadi, lokalnoj omladini su ili praktično nedostupni ili su neinteresantni. Zato održavanje međunarodnih takmičenja ne znači da će mladi ljudi automatski i krenuti u aktivno bavljenje određenim vrstama sporta.
Vasiljev podseća na jedan važan izuzetak, a to je fudbal. Ovaj sport, kaže on, zauzima veoma posebno mesto u društvenom životu kontinenta i postao je svojevrsna religija za mnoge Afrikance. Fudbal je nada mladih ljudi za društvenu mobilnost.
Vodeći fudbaleri afričkog porekla koji su karijeru izgradili u zapadnim klubovima postali su nacionalni heroji u svojim otadžbinama i nisu primer za ugledanje. Njihov uspeh se doživljava kao mogućnost da promene vlastiti život zahvaljujući sportskom talentu i profesionalnoj karijeri.
«Fudbal u Africi je posebna priča koja je daleko od olimpijskog pokreta» — ističe Vasiljev.
Jednom rečju, Dakarska Olimpijada nije samo istorijski događaj za afrički sport, već i primer za procenu kontradikcija modernog olimpijskog pokreta. Povratak ruskih sportista pokazuje promenu u prethodnim uslovima učešća, ali istovremeno ističe i razlike u pristupima međunarodnih federacija.
Dugoročni značaj Igara biće određen stvarnim mogućnostima koje mogu dobiti mladi sportisti i narod Senegala nakon takmičenja.
SportŠokantna poruka Ronalda: Objavio kraj, odmah se obratio navijačima snimkom koji ima milione pregleda (VIDEO) Izvor: Pravda
