MANOJLOVIĆ UDARIO NA ŠAPIĆA: „Ne može da ostane gradonačelnik!“

Lider pokreta „Kreni-promeni“ Savo Manojlović govorio je u podkastu „Helm kast“ o slučaju Aleksandra Šapića, stanju u pravosuđu, položaju Srba na Kosovu i Metohiji, iskopavanju litijuma i predstojećim izborima. Posebno je kritikovao odnos vlasti prema političkim protivnicima i ocenio da bez nezavisnih institucija i odgovornosti za korupciju nema suštinskih promena u Srbiji.

Povodom incidenta u kojem je, prema navodima iz razgovora, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić fizički napao Tanju Mićić, Manojlović je ocenio da je nedopustivo da čovek koji se suočava sa takvim optužbama ostane na čelu prestonice. Pozvao se na snimak incidenta i medicinsku dokumentaciju, navodeći da je Mićić zadobila prelome nosa i vilice i da je operisana.

Manojlović je posebno ukazao na pitanje oružja koje je, prema službenoj belešci policije o kojoj je govorio, bilo oduzeto Šapiću. Tvrdi da su prethodni fizički incidenti i pretnje morali da otvore pitanje zbog čega nadležni ranije nisu reagovali. Prema njegovim rečima, naknadno objavljena službena beleška dovela je u pitanje prvobitno saopštenje tužilaštva, nakon čega je otvoren postupak radi utvrđivanja eventualne odgovornosti policijskih službenika.

„Nije sporno da imate nasilnike i manijake, ali je sporno što ih tužilaštvo štiti“, poručio je Manojlović, ukazujući na, kako je ocenio, nejednak tretman ljudi pred zakonom. Uporedio je slučaj Šapića sa postupanjem prema studentima i aktivistima koji su bili hapšeni ili zadržavani u pritvoru zbog incidenata i političkih aktivnosti.

Govoreći o inicijativi za smenu gradonačelnika u Skupštini grada Beograda, objasnio je da je pokret „Kreni-promeni“ obezbedio 21 prisutnog odbornika od ukupno 21, ali da sednica nije mogla da počne jer nije bilo dovoljno odbornika za kvorum. Istakao je da je za obezbeđivanje većine bila neophodna i podrška vladajuće većine, odnosno prisustvo njenih odbornika.

Kosovo i Metohija: novac nije stigao do naroda

Manojlović je govorio i o svojoj porodičnoj vezi sa Kosovom i Metohijom, navodeći da je njegova porodica tokom istorije više puta proterivana sa tog područja, ali se vraćala. Istakao je da često odlazi na Kosovo i Metohiju i da pokret organizuje humanitarnu pomoć i posete srpskim zajednicama.

Prema njegovoj oceni, položaj Srba ne može se posmatrati samo kroz izborne rezultate Srpske liste, jer veliki broj ljudi ne izlazi na izbore, a političko delovanje na tom području obeležavaju specifične bezbednosne okolnosti. Manojlović je ukazao i na slučaj Olivera Ivanovića, ocenjujući da je njegov progon pokazao koliko su Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi pritiscima sa različitih strana.

On smatra da je status Kosova i Metohije za Srbiju definisan Ustavom i protivi se njegovoj promeni u tom delu. Istovremeno, naglasio je da Srbija mora da ojača ekonomski, demografski i institucionalno kako bi mogla da vodi ozbiljnu politiku prema pokrajini.

Posebno je kritikovao način na koji se troši novac namenjen Srbima na Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, stotine miliona evra nisu iskorišćene za izgradnju infrastrukture i jačanje institucija koje bi direktno pomogle stanovništvu, već su, kako tvrdi, završavale u rukama politički povezanih pojedinaca.

Kao prioritete je naveo izgradnju zdravstvenih i obrazovnih ustanova, jačanje univerziteta i stvaranje uslova za opstanak srpske zajednice. „Samo jaka Srbija može to da reši. To ne može da radi korumpirana Srbija“, poručio je.

Litijum, izbori i odgovornost vlasti

Jedna od centralnih tema razgovora bilo je iskopavanje litijuma i odnos države prema stranim kompanijama. Manojlović je poručio da stav „Kreni-promeni“ nije usmeren protiv kompanija određene zemlje, već da se zasniva na zaštiti životne sredine i interesa Srbije, bez obzira na to da li je reč o britanskim, nemačkim, kineskim ili drugim investitorima.

On je ocenio da Srbija mora da povrati kontrolu nad sopstvenim prirodnim resursima i ukazao na niske rudne rente, koje, prema njegovim rečima, ne opravdavaju ekološke rizike. Kao primer je naveo analize prema kojima bi korist od projekta „Rio Tinto“, čak i u periodu visokih cena litijuma, iznosila svega nekoliko evra po stanovniku.

Manojlović smatra da ugovori sa stranim kompanijama moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, kao i sa ekološkim standardima. Ipak, naglasio je da se protivi otvaranju novih rudnika u područjima gde bi to ugrozilo životnu sredinu, posebno u dolini Jadra.

„Srbija nije kolonija“, poručio je, ističući da razvoj ne sme da se zasniva na modelu u kojem se prirodna bogatstva izvoze, dok stanovništvo snosi posledice zagađenja, a najveći deo zarade odlazi privatnim kompanijama.

Osvrnuo se i na mogućnost poništavanja štetnih ugovora nakon političkih promena. Prema njegovim rečima, neophodno je utvrditi da li su prilikom njihovog sklapanja kršeni zakoni i ekološki propisi, a u slučaju nezakonitosti utvrditi odgovornost nadležnih. Za postojeće rudarske sredine, dodao je, potrebno je obezbediti poštovanje ekoloških standarda i zaštitu stanovništva.

Govoreći o predstojećim izborima, Manojlović je izrazio podršku studentskoj listi i pozvao građane da izađu na birališta. Najavio je da će „Kreni-promeni“ učestvovati u kontroli izbornog procesa, uz angažovanje kontrolora, posmatrača i mobilnih timova.

On je ocenio da je za promenu vlasti ključno veliko učešće birača, ali i očuvanje izborne volje nakon glasanja. Posebno je upozorio da borba protiv korupcije ne sme da se završi smenom političkog rukovodstva, već da mora da obuhvati i pravosuđe, finansijske tokove i oduzimanje nezakonito stečene imovine.

U tom kontekstu, komentarisao je i pomilovanje 46 osoba, kritikujući predsednika Aleksandra Vučića zbog načina na koji je, prema njegovoj oceni, pristupio toj odluci. Manojlović smatra da nosilac najviše državne funkcije mora javno da stane iza svojih odluka i preuzme političku odgovornost.

Na kraju razgovora ponovo je naglasio da Srbiji nisu potrebne samo kadrovske promene, već i institucije koje će postupati nezavisno od političkih pritisaka. Kao ključne zadatke izdvojio je borbu protiv korupcije, zaštitu prirodnih resursa, ekonomsko jačanje zemlje i obezbeđivanje uslova da mladi u Srbiji mogu da planiraju svoju budućnost.

Izvor: Pravda