Aleksandar Vučić objavio je ostavku uveče 27. septembra. Svoju odluku objasnio je željom da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, ali ne više u svojstvu predsednika, već kao običan građanin.

Sutradan je predsednička ovlašćenja preneo na predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić. Do izbora novog šefa države, upravo će ona obavljati dužnost predsednika Srbije, piše ruski portal 360.ru.

Vučić je na funkciji predsednika Srbije od 31. maja 2017. Ponovo je izabran 2022. na drugi mandat, koji je trebalo da traje do 31. maja 2027. godine. Međutim, on se ne povlači iz velike politike, napominje portal, dodajući da je još pre podnošenja ostavke izjavio da namerava da se kandiduje za mesto premijera na parlamentarnim izborima.

Još 5. septembra Glavni odbor Srpske napredne stranke jednoglasno je podržao Vučića kao kandidata za mesto premijera. On takođe predvodi izbornu listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.

Vučić je već obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije od 2014. do 2017. Nakon toga prešao je na funkciju predsednika Srbije i dva puta pobedio na predsedničkim izborima. Ustav Srbije ne dozvoljava da ista osoba bude izabrana za predsednika više od dva puta. Predsednički mandat traje pet godina.

Vanrednim izborima prethodila je dugotrajna politička kriza. Masovni protesti počeli su nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Učesnici protesta optuživali su vlasti za korupciju i zahtevali odgovornost za tragediju. Vlasti su te optužbe odbacivale.

Vlada Srbije je 7. septembra predložila raspuštanje parlamenta, a dva dana kasnije Vučić je potpisao odgovarajući ukaz i raspisao vanredne izbore za 25. oktobar.

Do parlamentarnih izbora studentski protestni pokret prerastao je u samostalnu političku snagu. Republička izborna komisija Srbije je 15. septembra odobrila izbornu listu „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ za učešće na izborima 25. oktobra.

Prema podacima izborne komisije, za njenu registraciju prikupljeno je gotovo 70.000 overenih potpisa. Poređenja radi, lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ predala je oko 224.000 potpisa, navodi ruski portal.

Politički savetnik i politički psiholog Sergej Markelov rekao je u razgovoru za 360.ru da se situacija može tumačiti i drugačije.

Prema njegovom mišljenju, Vučićevu ostavku ne treba posmatrati kao kapitulaciju pred demonstrantima. Stručnjak smatra da je ona deo političkog manevra koji bi srpskom političaru omogućio da pokuša da se vrati na čelo izvršne vlasti, ovoga puta kao premijer.

„Ovo nije prinudni ustupak pod pritiskom ulice, već normalan politički manevar. U prenesenom smislu, on se jednostavno premešta iz jedne fotelje u premijersku fotelju“, izjavio je Markelov.

Prema njegovoj proceni, u slučaju povratka Vučića na mesto predsednika Vlade, pravni oblik njegovog učešća u vlasti biće promenjen, ali će on i dalje moći da igra centralnu ulogu u srpskoj politici.

Kako je Brnabić dobila predsednička ovlašćenja

Primopredaja vlasti održana je u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu. Vučić je Brnabić predao službenu dokumentaciju, finansijske izveštaje, materijale o pomilovanjima i odlikovanjima, registar poklona i predsednički pečat.

„Ovo je najvažnije – ovo je pečat“, rekao je tokom ceremonije.

Primopredaja predsedničkih ovlašćenja poklopila se sa Brnabićkinim rođendanom. Vučić joj je čestitao i našalio se na račun toga koliko lako prihvata novu funkciju.

Brnabić je zauzvrat rekla da zna da Vučić od ovog dana počinje „novu borbu za Srbiju“. Obećala je da će obavljati predsedničku funkciju sve dok građani zemlje ne izaberu novog šefa države.

Prema srpskim zakonima, u takvoj situaciji nije potrebno imenovati posebnog vršioca dužnosti predsednika. U slučaju prevremenog prestanka predsedničkog mandata, predsednička ovlašćenja preuzima predsednik Narodne skupštine. Brnabić je na toj funkciji od marta 2024. godine.

Ona može da obavlja funkciju predsednika najduže tri meseca. U tom periodu moraju biti održani izbori za novog šefa države.

Koja ovlašćenja je dobila Ana Brnabić

Status privremenog šefa države nije isključivo ceremonijalan. Kao vršilac dužnosti predsednika, Brnabić predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata i ima ovlašćenja u oblasti odbrane i komandovanja oružanim snagama.

Ona takođe može da raspiše izbore za Narodnu skupštinu i da parlamentu predloži kandidata za predsednika Vlade.

Istovremeno, ova funkcija je vremenski ograničena: Brnabić može da obavlja dužnost predsednika najviše 90 dana.

Markelov smatra da je izbor Brnabić očekivan. Ona godinama sarađuje sa Vučićem i članica je Srpske napredne stranke. Prema mišljenju ovog političkog analitičara, prenos ovlašćenja na dugogodišnju saveznicu omogućava kontinuitet rada državnog aparata tokom izbornog perioda.

„Ona je apsolutno lojalna i dugogodišnja Vučićeva politička partnerka. Ona je njegov politički oslonac, jedna od njegovih najbližih saradnica“, istakao je stručnjak.

Prema njegovom mišljenju, Brnabić tokom prelaznog perioda neće postati samostalan politički centar koji bi konkurisao Vučiću.

Može li Brnabić postati predsednica Srbije

Samo obavljanje dužnosti šefa države ne isključuje mogućnost da Brnabić učestvuje na predsedničkim izborima. Srpski zakoni daju pravo da bude izabran za predsednika svakom punoletnom građaninu zemlje koji ima biračko pravo. Međutim, Brnabić za sada nije zvanično najavila kandidaturu.

Njeno ime se, međutim, već pominjalo u raspravama o mogućem Vučićevom nasledniku. Insajder je u junu naveo da ni vlast ni opozicija još nisu odredili svoje kandidate. Politički analitičar Đorđe Vukadinović, govoreći o složenosti prenosa Vučićevog političkog autoriteta na naslednika, direktno je pomenuo Anu Brnabić kao jednu od mogućih opcija.

Među potencijalnim kandidatima vlasti pominjan je i predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov. Novinarka Jelena Obućina rekla je za N1 da bi, prema njenim informacijama, Petrov mogao da bude kandidat Srpske napredne stranke. Vučić je izjavio da sa njim nije razgovarao o toj mogućnosti, ali je tu ideju nazvao „ne lošom“.

Sam Petrov je kasnije izjavio da sa Vučićem nije razgovarao o svojoj kandidaturi.

Na suprotnoj političkoj strani kao mogući kandidat pominjan je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Na pitanje o mogućoj premijerskoj ili predsedničkoj funkciji, odgovorio je da će o tome „odlučiti studenti, a potvrditi građani“.

Ranije je nameru da učestvuje na predsedničkim izborima najavio i lider pokreta „Mi – snaga naroda“ Branimir Nestorović. Dakle, za sada je uglavnom reč o potencijalnim kandidatima: zvanična struktura predsedničke trke još nije formirana.

Kako je autovana lezbejka postala jedna od ključnih figura srpske politike

Brnabić se izdvaja i po tome što, za razliku od mnogih političara u regionu, otvoreno govori o svojoj homoseksualnosti. Njena seksualna orijentacija bila je javno poznata mnogo pre sadašnjeg prenosa predsedničkih ovlašćenja i nije je sprečila da tri puta bude na čelu Vlade.

Zbog toga se pojava Brnabić na čelu države ne može smatrati iznenadnim političkim probojem osobe koja je prethodno bila izvan srpskog političkog establišmenta. Ona gotovo deset godina obavlja najviše državne funkcije.

Markelov je skrenuo pažnju i na drugi aspekt biografije Brnabić. Prema njegovoj proceni, njeno obrazovanje i profesionalno iskustvo, kao i politički profil, čine je razumljivijom zapadnim partnerima Beograda. To, smatra stručnjak, može pomoći Vučiću da zadrži njemu svojstvenu ravnotežu u spoljnoj politici.

„Ona je orijentisana ka Zapadu, ali istovremeno ne podržava ni antiruski stav“, istakao je politički savetnik.

On smatra da bi Brnabić mogla da ublaži deo nesuglasica između Beograda i Brisela, dok Vučić nastavlja da održava odnose Srbije sa Rusijom.

Vučić je otišao sa funkcije, ali se sprema da se vrati

Dakle, Vučićeva ostavka za sada pre svega znači promenu njegovog političkog statusa, a ne povlačenje iz srpske politike. Njegova stranka učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, a sam bivši predsednik najavio je nameru da se kandiduje za predsednika Vlade.

Markelov smatra da bi upravo Vučićev povratak u izvršnu vlast mogao da bude centralni element sadašnjeg preuređenja srpskog političkog sistema. Prema njegovoj verziji, Brnabić u prelaznom periodu obezbeđuje kontinuitet vlasti, dok Vučić dobija mogućnost da vodi parlamentarnu kampanju bez predsedničke funkcije.

Istovremeno, konačna struktura vlasti zavisiće od ishoda dva različita izborna procesa: parlamentarnih izbora 25. oktobra i kasnijih neposrednih predsedničkih izbora. Pobeda određene političke snage na parlamentarnim izborima sama po sebi ne znači da će ona dobiti i predsedničku funkciju.

Danas.rs