Pretres zgrade Rektorata i Filozofskog fakulteta, nakon smrti 25-godišnje studentkinje, i istraga koju je povelo Više javno tužilaštvo u Beogradu, bili su usmereni isključivo na prikupljanje saznanja o delovanju studentskog pokreta i sa njim povezanih osoba, a ne stvarnoj istrazi okolnosti smrti devojke. O tome kako su tužioci Miodrag Marković i Aleksandar Milošević, mimo sudskih naredbi, plenili materijal i dokumentaciju fakulteta, opisano je u izveštaju Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, koja je sprovela nadzor nad radom VJT.

Po ulasku u zgradu Rektorata, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su po usmenom nalogu Miodraga Makrovića uzimali predmete i dokumenta koja se nisu našla na naredbi Višeg suda u Beogradu. Naime, policija je upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu 31. marta 2026. godine po nalogu suda, u okviru istrage o smrti 25-godišnje studentkinje Filozofskog fakulteta koja je stradala 26. marta 2026. godine nakon paljenja pirotehnike na petom spratu.

Iako je javnost još tada sumnjala u iskrene namere Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sada je svaka sumnja otklonjena objavljivanjem izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva.

Naime, u dokumentu sačinjenom nakon vanrednog nadzora Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, otkriveno je da je učinjen niz radnji suprotnih zakonu, a da su svemu "kumovali" glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović i njegov bliski saradnik tužilac Miodrag Marković.

Pretres na Filozofskom fakultetu

Ocenjeno je da sam pretres na Filozofskom fakultetu u Beograd karakterišu učestale povrede "imperativnih zakonskih odredbi, dolozno korišćenje procesnih ovlašćenja i očigledna pristrasnost u postupanju".

Podsećanja radi, policija je na Filozofski fakultet ušla marta prošle godine, nakon što je jedna 25-godišnja studentkinja izvršila samoubistvo skokom sa sprata zgrade u centru Beograda. Tragičan događaj je tužiocima Višeg javnog tužilaštva u Beoradu perfidno poslužio da zajedno sa policijom uđu u zgradu Fakulteta, a da pri tome da ne prekrše autonomiju univerziteta.

Vrhovno javno tužilaštvo smatra da je to što je VJT formirao predmet pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije, i to za krivična dela zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi, predstavlja vid vršenja zakonskih ovlašćenja suprotno cilju zbog koga su ona poverena javnom tužilaštvu.

Tako je izveštajem opisano da je Viši sud u Beogradu marta prošle godine odobrio pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme servera Filozofskog fakulteta. Cilj je bio izuzimanje video-zapisa sa sigurnosnih kamera za period od 26. februara do 26. marta.

"Nasuprot jasnom nalogu suda, policija je na usmeni zahtev postupajućeg javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodraga Markovića, iz Rektorata privremeno oduzela kompletan server, što je konstatovano potvrdom o privremeno oduzetim predmetima", navodi se u izveštaju.

Izuzimanje kompletnog hardvera, umesto isključivog kopiranja digitalnih video zapisa za kritični period, predstavlja direktno kršenje Zakona o krivičnom postupku.

"Na ovaj način, tužilaštvo je izvan opsega naredbe o pretresanju došlo u posed zaštićenih podataka fakulteta, uključujući i baze podataka studenata i zaposlenih, odnosno pribavilo dokaze koji nisu bili u svrhu istrage", navodi se.

U izveštaju se navodi da su postupajući javni tužioci Miodrag Marković i Aleksandar Milošević su putem usmenih zahteva i dopuna zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja, naložili oduzimanje elektronske opreme Filozofskog fakulteta i Rektorata, što je sprovedeno suprotno izričitoj odluci suda.

Kancelarija 512

Fokus istrage se, kako je opisano, prebacio sa mesta stradanja 25-godišnje studentkinjem u kancelariju 512 na petom spratu Filozofskog, gde su koja je, kako navode, bila sedište studentskog pokreta.

"Tom prilikom se vrši zaplena sedam papirnih džakova sa 26 registratora u kojia se nalaze zapisnici sa studentskih plenuma, poslovnici studentskih parlamenata i rukopisi sa drugih sastanaka studenata. U svakom slučaju, oduzimaju se predmeti koji nisu u vezi sa razlogom pretresanja, što je primer zloupotrebe procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u smislu narušavanja proporcionalnosti", navodi se u izveštaju.

Povod smrt studentkinje, a policija ih pitala o studentskom pokretu

Prilikom prikupljanja "potrebnih obaveštenja od građana", policijski službenici su postavljali pitanja i razgovor usmeravali ka delovanju studentskih plenuma, operativnim planovima studentskog pokreta, prostorijama kojima se okupljaju i organizuju i slično.

"Način postupanja policijskih službenika, koji prilikom prikupljanja potrebnih obaveštenja postupaju jednoobrazno u smislu postavljanja pitanja koja nisu u vezi sa razlogom zbog koga se u konkretnom slučaju preduzimaju dokazne radnje i prikupljaju podaci u predistražnom postupku, van svake sumnje ukazuje na to da su postupali po nalogu javnog tužioca i da je tragični događaj iskorišćen za prikupljanje obaveštenja i podataka o studentskom pokretu, što je očigledna zloupotreba instituta iz člana 288. Zakonika o krivičnom postupku", navodi se u izveštaju.

Plenili transparente, bedževe, farbe u spreju...

Tokom pretresa Rektorata na osnovu naredbe, oduzet je veliki broj predmeta koji nisu ni u kakvoj vezi sa predmetom pretresanja (transparenti, pamfleti, bedževi, nalepnice, farbe u spreju, dokument „Kratak plenumski priručnik" i Odluka o finansiranju rada Studentskog parlamenta), niti mogu biti izvor saznanja za događaj koji je bio povod za pretresanje.

Dakle, način i obim preduzimanja radnje u konkretnom slučaju, kako se navodi, ukazuju na nesrazmernost, imajući u vidu da oduzimanje i pregled predmeta i podataka nadilazi ono što je bilo neophodno za ostvarivanje legitimnog cilja.

"Pritom, terminologija koja se koristi u dopisima, poput "vreme blokade" i "ugroženost bezbednosti usled delovanja studentskog pokreta" izlazi iz okvira pravničkog izražavanja i predstavlja model političke i lične diskvalifikacije učesnika u postupku", navodi se.

Način na koji su prilikom pretresa pribavljeni određeni dokazi, dovodi u pitanje njihovu zakonitost, a time i svrhu njihovog pribavljanja.

Nisu hteli da istraže samoubistvo, već rad studentskog pokreta

Na osnovu svega navedenog, Komisija smatra da postupanje VJT u konkretnom predmetu nije imalo za cilj da se prikupe dokazi i činjenice koje bi pomogle rasvetljavanju smrti studetkinje, već je prevashodno bilo usmereno na prikupljanje saznanja o delovanju studentskog pokreta i sa njim povezanih osoba, čime je tužilaštvo prihvatilo da postane instrument za ostvarivanje vanpravnih ciljeva, navodi se u zaključku.

Zvučni top, pomilovanja, Vista Rica...

I ovo nije jedini slučaj koji je obuhvaćen izveštajem. Naime, komisija Vrhovnog tužilaštva objavila je izveštaj nadzora VJT na čijem čelu se nalazi viši tužilac Nenad Stefanović, dokument ima 23 strane i bavi se sedam predmeta, među kojima su "zvučni top", pomilovanja, fond Vista Rica...

Izvor: Nova.rs