Studentska lista bi formiranjem novog saziva Skupštine Srbije trebalo da počne da preuzima vlast na osnovu ubedljive pobede na izborima. Dok se čekaju njihovi prvi potezi, u javnosti lebdi pitanje da li će uspeti da izbegnu zamke u koje su posle smene Slobodana Miloševića upali tadašnji pobednici, što je kasnije rezultiralo povratkom na vlast “presvučenih radikala”. Politikolog Dejan Bursać ističe da je studentski pokret dobio mandat da reformiše sistem u Srbiji, što svakako podrazumeva drastične rezove u raznim oblastima od bezbednosnog sektora od medijske scene. Ocenjuje da je više faktora koji Studentsku listu razlikuju od pobednika nad Miloševićem i daju joj veće šanse za uspeh.

Sednicom Skupštine Srbije sledeće nedelje, kada bi trebalo da budu potvrđeni poslanički mandati novoj parlamentanoj većini i izabrano novo rukovodstvo najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, Studentska lista počeće proces preuzimanja vlasti. Novi predsednik Skupštine Srbije, koji će biti predstavnik studentskog pokreta, postaje i vršilac dužnosti predsednika države.

Vučićev poraz na izborima često se upoređuje padom Slobodana Miloševića sa vlasti, pa je neminovno i pitanje da li će Studentska lista uspeti da izbegne zamke u koje su upali pobednici izbora iz septembra 2000. godine - Demokratska opozicija Srbije. Činjenica da tada nije demontiran Miloševićev sistem, posebno u bezbednosnim strukturama, ali i u medijskoj sferi kasnije se pokazala kao jedan od faktora važnih za uspon Aleksandra Vučića na vlast i njegovu skoro deceniju i po dugu vladavinu.

Dejan Bursać, politikolog i viši saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, objašnjava za Nova.rs da je Studentska lista dobila ogroman mandat da reformiše sistem kakav je postojao u Srbiji, i to ne samo u prethodnih 14 godina, nego neki njegovi delovi i mnogo duže.

“Dobili su mandat da uspostave novi sistem koji će biti pre svega pravedan, ali i demokratski, baziran na zakonu i na neutralnim institucijama, nezavisnim od političkog uticaja. I koliko vidimo iz obraćanja prestavnika Studentske liste i programa koji su predstavli, tu će biti zaista velikih promena”, ističe Bursać.

Poredeći sadašnju situaciju sa pobedom nad Miloševićem 2000. Bursać kao prednost ističe to što ni studentski pokret ni njihovi kandidati nemaju nikakve veze sa prethodnim režimom.

Prednosti Studentske liste

“U situaciji posle pada Miloševića, mnogi delovi koalicije DOS su bili deo ranijeg sistema, ili su sarađivali s Miloševićem, ili su bili deo njegovog sistema”, dodaje on.

Druga, po mišljenju našeg sagovornika, još veća prednost Studentske liste je što su delovi koalicije DOS počeli međusobnu političku borbu.

“Oni su koristili delove starog Miloševićevog sistema kao svoju prednost u toj borbi. Više nisu imali interes da rasformiraju Miloševićev sistem, nego da privuku njegove delove: medija, bezbednosnog sistema, članstva na svoju stranu”, podseća.

Bursać ne vidi tu vrstu ambicije kod sadašnjih pobednika izbora.

“Kod ljudi sa Studentske liste i kod studenata, ne vidim tu želju i volju da se bave politikom dugoročno, formiraju stranke i međusobno se takmiče. Oni će zato lakše sprovesti mandat rasformiranja ovog sistema, zato što nemaju interes da koriste delove tog sistema za sebe”, precizira sagovornik Nove.

Tako da, u tom odsustvu ranijeg političkog iskustva kod predstavnika Studentske liste, Bursać upravo vidi veliku prednost za ostvarenje njihovog glavnog mandata, a to je rasformiranje sistema.

Govoreći o drastičnim rezovima koji se očekuju u okviru tog rasformiranja sistema, Bursać ih očekuje u brojnim oblastima društva, među kojima je svakako i bezbednosni sektor, ali i medijska scena, jer se, kako navodi, pojedine institucije u tim oblastima očigledno ne mogu popraviti.

Gde se moraju desiti ključne promene

U tom tonu su i pojedine najave predstavnika Studentske liste.

Tako je Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta za bezbednost i kandidatkinja Studentske liste za poslanicu, najavila da je neophodna potpuna depolitizacija, profesionalizacija i uspostavljanje stroge civilne i sudske kontrole nad svim odbrambenim i bezbednosnim strukturama.

Upoređujući stanja sistema bezbednosti sa bolesnikom koji ima dijagnozu odmaklog, uznapredovalog stadijuma hronične sistemske autoimune bolesti sa elementima trovanja, profesorka Stanarević navodi da bi se sistem trajno izlečio i razvio imunitet na politički uticaj potrebno je sprovesti korenite zakonske, institucionalne i kulturološke promene.

Za početak, kako ističe, izolacija političkog faktora bi se izvršila kroz promenu načina izbora direktora, jer postojeći sistem omogućava da se na čelo bezbednosnih službi i policije postavljaju partijski funkcioneri.

Zakonom se, kako ona predlaže, mora propisati da direktor BIA, VBA, VOA i direktor policije ne mogu biti članovi političkih partija niti osobe koje su bile politički aktivne u poslednjih 5 do 10 godina.

“Važno je formiranje nezavisne, eksterne komisije koja bi izvršila reviziju rada i vanrednu proveru svih visokih i srednjih rukovodilaca u službama. Svi pripadnici za koje se dokaže da su izvršavali partijska naređenja, pratili opoziciju i novinare bez sudskog naloga, ili imali kontakte sa organizovanim kriminalom, moraju biti trajno udaljeni iz službe i krivično procesuirani”, objasnila je predstavnica Studentske liste.

Pošto su uz službe bezbednosti, jednu od ključnih poluga Vučićevog sistema činili mediji, u javnosti se uveliko vodi polemika na koji način treba da se reformiše medijska scena i oslobodi kacerogoenog uticaja nemilosrdnih propagandista koji su carevali naprednjačkim medijima.

Ključno pitanje je šta sa javnim servisom? Da li je posle svega što je Radio-televizija Srbije dozvolila sebi kao institucija tokom vladavine naprednjaka uopšte uopšte moguća njena reforma ili je taj medijski sistem neophodno rasformirati i izgraditi novi iz početka? Sve je više onih koji misle da je kao i u slučaju bezbednosnog sektora neophodan radikalan rez.

Možda su bezbednosni sektor i mediji trenutno u prvom planu, ali je mnoštvo oblasti u kojima je naprednjačka vlast instalirala partijsku strukturu, pa je tako neophodna ozbiljna depolitizacija brojnih institucija od regulatornih tela, raznih agencija i nezavisnih institucija preko pravosuđa do čak osnovnih škola, gde smo poslednjih godina imali talas dovođenja pogodnih naprednjačkih direktora.

Pred ovaj posao koji je pred Studentskom listom možda korisno zvuči sećanje jednog od učesnika promena iz 2000. godine.

Saveti bivšeg otporaša

Ivan Marović, jedan od vođa pokreta “Otpor”, koji je učestvovao u obaranju sa vlasti Slobodana Miloševića, nekoliko dana posle pobede Studentske liste upozorio je na jednu od najvećih zamki koja očekuje pobednike.

“Imperativ je očuvati jedinstvo pokreta dok se ne razmontira aparat na kome je počivao bivši režim, a oni će pokušati da poseju seme razdora. Mi to nismo znali 2000. godine, ali greška tad je lekcija sad”, napisao je Marović na društvenoj mreži X.

Milošević je, kako podseća Marović, pao petog oktobra 2000. i prelazna vlada je uspostavljena vrlo brzo, raspisani su i parlamentarni izbori, sve uprkos brojnim krizama koje su skretale pažnju i ometale pobednike izbora.

“Mislim da je seme razdora posejano već u decembru 2000, pre nego što je formirana nova vlada i to oko ministra unutrašnjih poslova. Odjednom Koštunica za to mesto predlaže Gradimira Nalića. Tada se to nije znalo, ali kasnije smo saznali da se Nalić u to vreme sastajao sa Jedinicom za specijalne operacije u Kuli i sa direktorom Resora državne bezbednosti Radetom Markovićem koji je sve to vreme izvlačio novac iz zemlje i spaljivao dokumentaciju i dokaze o zločinima”, objasnio je Marović.

Nakon parlamentarnih izbora u decembru 2000. formirana je nova vlada, Zoran Đinđić nije postavio Nalića na čelo MUP-a, a smenjen je i uhapšen Rade Marković.

“Time stvar nije završena, seme razdora je posejano, a hapšenje Miloševića i njegova ekstradicija u Hag su taj jaz samo produbili”, setio se Marović.

Nova.rs