Skupština Crne Gore napravila je prvi korak ka uvođenju obaveznih provera kandidata za najviše državne funkcije. Poslanici su dvotrećinskom većinom podržali pokretanje postupka za izmenu Ustava, čime je otvoren put ka uspostavljanju mehanizma za proveru integriteta budućih predsednika Vlade i ministara.
Odluka je doneta nakon što je vladajuća većina prihvatila predlog nezavisnog poslanika Nikole Janovića da se i zakon kojim će biti uređen postupak provere usvaja isključivo dvotrećinskom većinom. Na taj način bi se sprečilo da jednostavna parlamentarna većina samostalno menja pravila ovog procesa.
Provere kao mehanizam za sprečavanje sukoba interesa
Predloženim izmenama predviđeno je da kandidati za mandatara i članove Vlade prođu proveru pre nego što budu zvanično predloženi na te funkcije. Cilj je da se utvrdi postojanje potencijalnog sukoba interesa i omogući njegovo otklanjanje.
Kandidati koji odbiju proveru ili ne otklone utvrđene rizike neće moći da budu predloženi za premijera ili ministra. Rezultati provere mandatara, kao i kandidata za ministarske funkcije, trebalo bi da budu dostavljeni Skupštini i učinjeni dostupnim javnosti.
Predlogom je predviđeno i da osobe pravosnažno osuđene za krivična dela sa elementima korupcije ne mogu obavljati funkciju predsednika ili člana Vlade.
Potpredsednik Vlade Momo Koprivica predstavio je reformu kao preventivnu meru u borbi protiv korupcije. Prema obrazloženju Vlade, samo utvrđivanje rizika od sukoba interesa ne bi automatski značilo isključenje kandidata, već bi presudno bilo da li je taj rizik otklonjen u skladu sa zakonom.
Opozicija osporava način donošenja odluke
Deo opozicije usprotivio se predloženim ustavnim promenama. Poslanica Demokratske partije socijalista Aleksandra Vuković Kuč istakla je da ta stranka nije obećala podršku ovom rešenju i upozorila da je odluka doneta bez neophodnog političkog konsenzusa.
Protiv su se izjasnili i Građanski pokret URA i Demokratska narodna partija Milana Kneževića. Ipak, podršku su pružile stranke manjinskih naroda, kao i deo opozicionih i nezavisnih poslanika.
Važnu ulogu u obezbeđivanju potrebne većine imale su stranke koje predstavljaju manjinske zajednice. One su prethodno tražile garancije u vezi sa izmenama izbornog zakonodavstva, uključujući zagarantovana četiri poslanička mandata za albansku i jedan za hrvatsku zajednicu, kao i promene Zakona o morskom dobru.
Potpredsednik Skupštine Boris Pejović ocenio je da je brzo sprovođenje reformi važno za napredak Crne Gore na evropskom putu, dok su predstavnici vlasti kritikovali deo opozicije zbog odlaganja procesa.
Slede dodatna glasanja i javna rasprava
Iako je pokretanje ustavnih promena podržalo 56 poslanika, postupak još nije završen. Nacrt amandmana mora ponovo da dobije podršku najmanje 54 od ukupno 81 poslanika.
Ukoliko dobije potrebnu većinu, predlog će biti upućen na javnu raspravu koja, prema Ustavu, mora trajati najmanje mesec dana. Nakon toga, Ustavni odbor utvrdiće konačni tekst amandmana, o kojem će Skupština ponovo glasati.
Za konačno usvajanje takođe će biti neophodna dvotrećinska većina, što znači da Crnu Goru očekuju još dva glasanja pre nego što predložene promene postanu deo Ustava.
Reforma se sprovodi u trenutku kada Crna Gora nastoji da ubrza pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Pregovori traju od 2012. godine, otvorena su sva 33 pregovaračka poglavlja, a do 12. oktobra 2026. godine privremeno je zatvoreno njih 21.
Uvođenje provera budućih nosilaca najviših državnih funkcija predstavlja deo nastojanja da se ojačaju mehanizmi za sprečavanje korupcije i sukoba interesa, ali će konačni domet reforme zavisiti od usvajanja ustavnih amandmana i zakona koji će precizno urediti postupak provere.
SrbijaLISTA MAJKA SRBIJA-GRUDA: Zajedno sa studentima ćemo srušiti Vučića i menjati sistem u Srbiji (VIDEO)
Izvor: Pravda
