Poljska poslednjih godina ubrzano povećava izdvajanja za odbranu i istovremeno pokušava da razvije sopstvenu vojnu industriju, kako bi smanjila zavisnost od uvoza oružja i ojačala kapacitete zemlje na istočnom krilu NATO-a.

Od početka rata u Ukrajini, vojna potrošnja više je nego udvostručena. Ove godine iznosi oko 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 53 milijarde dolara, što Poljsku svrstava među evropske zemlje koje najbrže povećavaju budžet za odbranu.

Glavni razlog za takav tempo je strah od Rusije i procena da bi Moskva u budućnosti mogla da testira spremnost NATO-a na njegovom istočnom krilu.

Od uvoza, ka domaćoj proizvodnji

Varšava ne želi da se oslanja isključivo na kupovinu stranog oružja, već pokušava da što veći deo proizvodnje prebaci u zemlju.

Jedan od primera je novi pogon kompanije MBDA nedaleko od Varšave, otvoren na lokaciji koja je pre samo dve godine bila poljoprivredno zemljište.

Direktor poljske filijale kompanije Džim Prajs rekao je da su proizvođači morali da ubrzaju rad kako bi odgovorili na rastuće potrebe Poljske.

Cilj je da zemlja u slučaju bezbednosne krize bude sposobna da brže proizvodi i dopunjava sopstvene vojne kapacitete, piše Gardijan.

Poljska i dalje veliki deo opreme kupuje iz inostranstva, pre svega iz Sjedinjenih Država. Među najvećim nabavkama su sistemi Patriot , tenkovi Abrams i borbeni avioni F-35.

Istovremeno, vlada pokušava da kroz saradnju sa stranim kompanijama prenese deo proizvodnje i tehnologije u zemlju.

Municija kao jedan od prioriteta

Poseban fokus stavljen je na proizvodnju municije.

Premijer Donald Tusk naveo je da je Poljska 2023. godine mogla da proizvede svega oko 5.000 granata kalibra 155 milimetara godišnje, količinu koja se na ukrajinskom frontu može potrošiti za samo jedan dan.

Ove godine proizvodnja bi trebalo da poraste na oko 30.000 komada, dok je cilj da se u naredne dve godine dostigne 200.000 granata godišnje.

Do 2028. godine planirane su i tri nove fabrike municije.

Poljska ulaže i u odbranu od dronova. Domaće kompanije učestvuju u projektu vrednom oko četiri milijarde dolara, čiji je cilj stvaranje sistema protiv bespilotnih letelica na istočnoj granici zemlje.

Poljske vlasti žele da rast vojne potrošnje ne bude samo trošak, već i podsticaj za domaću ekonomiju.

Vlada planira da skoro 90 odsto sredstava iz evropskog programa SAFE usmeri domaćoj industriji, pre svega državnoj grupaciji Polska Grupa Zbrojeniowa.

Britanske kompanije Babcock i BAE Systems već sarađuju sa poljskim partnerima na gradnji novih fregata, razvoju artiljerijske municije i širenju proizvodnih kapaciteta.

Za Varšavu je to način da se istovremeno ojača vojna spremnost i otvore nova radna mesta.

Troškovi sve više rastu

Takva politika, međutim, ima visoku cenu.

Rastuća vojna potrošnja jedan je od razloga zbog kojih bi Poljska naredne godine mogla da ima budžetski deficit od oko 7,1 odsto BDP-a, među najvećima u Evropskoj uniji.

Ekonomisti upozoravaju da takav tempo rashoda dugoročno teško može da se održi bez dodatnih rezova, novih prihoda ili sporijeg rasta nekih drugih delova budžeta.

Dodatni signal stigao je i sa finansijskih tržišta, nakon što je Moody’s snizio dugoročni kreditni rejting Poljske na najniži nivo od 2002. godine.

Ekonomista ING banke Lešek Kasek ocenio je da sadašnji put nije održiv i da će vlasti morati da odluče kako da usklade veliko vojno ulaganje sa stabilnošću javnih finansija.

Bezbednost postaje i političko pitanje

Pred parlamentarne izbore naredne godine, odnosi sa Evropskom unijom, podrška Ukrajini i dalji rast vojnog budžeta mogli bi da postanu jedne od glavnih tema kampanje.

Predsednik Karol Navrocki, koga podržava konzervativna stranka Pravo i pravda, pokušao je da blokira pristup vlade evropskim kreditima za odbrambene investicije vrednim 44 milijarde evra.

Vlada Donalda Tuska, s druge strane, tvrdi da su ta sredstva važna i za bezbednost zemlje i za razvoj domaće industrije.

Poljska tako pokušava da istovremeno ojača vojsku, razvije sopstvenu proizvodnju i zadrži ekonomski rast.

Ključno pitanje u narednim godinama biće da li će uspeta da ovaj "vojni bum" pretvori u dugoročnu ekonomsku korist ili će visoki troškovi odbrane početi sve snažnije da pritiskaju državni budžet.

Nova.rs