Posle višenedeljnog zaoštravanja odnosa, Kijev i Budimpešta ušli su u fazu pregovora koji bi mogli da promene tok dugotrajnog spora dve zemlje.

Razgovori su vođeni daleko od javnosti, dok su dve vlade istovremeno pokušavale da pronađu model u kojem nijedna strana ne bi morala unapred da veruje obećanjima druge.

Ukrajina je već povukla prvi javni potez. Vrhovnoj radi podnet je nacrt izmena Zakona o obrazovanju, prethodno usaglašen sa mađarskom stranom, predstavnicima manjinskih zajednica i ključnim političkim akterima u Kijevu.

Ako plan bude sproveden prema dogovorenom rasporedu, Budimpešta bi 13. oktobra trebalo da omogući otvaranje dva nova klastera u pregovorima Ukrajine o članstvu u EU.

Dogovor je konstruisan tako da obe strane gotovo istovremeno ispunjavaju svoje obaveze. Ukrajina treba da promeni propise koji se odnose na obrazovanje nacionalnih manjina, dok Mađarska treba da ukloni blokadu koja je do sada sprečavala napredak Kijeva u delu pristupnih pregovora.

Takav mehanizam nije slučajan. Poverenje između Ukrajine i Mađarske i dalje je veoma nisko, pa je ostavljena mogućnost da svaka strana zaustavi proces ukoliko druga ne ispuni ono što je obećala.

Za mađarskog premijera Petera Mađara dogovor nosi i značajnu unutrašnjopolitičku korist. Ukoliko izmene budu usvojene, moći će da tvrdi da je poboljšao položaj mađarske manjine u Ukrajini i postigao rezultat koji njegov prethodnik Viktor Orban nije uspeo da ostvari.

Kijev zauzvrat dobija mogućnost da ponovo pokrene proces koji je Budimpešta dugo kočila. Cilj ukrajinske strane nije samo otvaranje dva naredna klastera, već potpuno otvaranje pregovora o pristupanju EU do kraja 2026. godine.

Dogovor, međutim, ne uklanja sve probleme u odnosima dve zemlje. Posebnu neizvesnost predstavlja odnos političkog tabora Viktora Orbana prema sporazumu. U ukrajinskoj analizi taj politički blok opisuje se kao proruski i kao strana koja bi mogla da pokuša da omete dogovor između sadašnjih vlada u Kijevu i Budimpešti.

Još sredinom septembra izgledalo je da su odnosi krenuli u potpuno suprotnom pravcu. Mađarska je odbila da učestvuje na samitu „Karpatske osmorke“, a diplomatski sukob sa Ukrajinom dodatno se zaoštrio.

Peter Mađar tada je lično učestvovao u eskalaciji. Objavio je da raskida sporazum ukrajinskog „Naftogasa“ i mađarskog MOL-a o izgradnji postrojenja za skladištenje nafte. Taj poslovni aranžman trebalo je da Mađarskoj obezbedi novi izvor prihoda, a Ukrajini veću stabilnost snabdevanja gorivom.

Mađar nije naveo razlog zbog kojeg raskida sporazum. Njegove oštre izjave o Ukrajini usledile su tokom skupštinske sednice, nakon ponovljenih optužbi Orbanove stranke da je nova mađarska vlada postala „previše proukrajinska“. Takve optužbe nisu se pojavile prvi put i ranije su izazivale Mađarove burne reakcije.

Budimpešta je, međutim, ubrzo procenila da je otišla predaleko. Deo Mađarovih birača nije podržavao napade na Ukrajinu, dok je među zapadnim zemljama rasla zabrinutost zbog pravca kojim su krenuli odnosi dve države.

Samo nekoliko dana kasnije mađarska vlada počela je da traži način da obnovi dijalog sa Kijevom.

Prekretnica je usledila na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku. Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban sastala se sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijem Sibihom. Dogovorili su se da razgovore neko vreme ne objavljuju. Tek kada je sprovođenje dogovora ušlo u završnu fazu, Sibiha je potvrdio da je sastanak održan.

Istovremeno sa javnom krizom, pregovori su nastavljeni iza zatvorenih vrata. Anita Orban dala je intervju mađarskom opozicionom mediju Indeks, koji je inače naklonjen Viktoru Orbanu, i govorila o pozitivnim pomacima u vezi sa pravima nacionalnih manjina, ne otkrivajući detalje.

Intenzivni razgovori vođeni su i sa ukrajinskim zamenikom premijera za evropske integracije Vsevolodom Čencovom. Jedan od izvora upoznatih sa pregovorima našalio se da Čencov toliko razgovara sa Anitom Orban da verovatno već tečno govori mađarski.

Čencov je potvrdio da dve strane pokušavaju da obnove odnose. „Želimo da izgradimo poverenje sa Mađarskom. Da bismo to postigli, potrebni su konkretni, praktični koraci obe strane“, rekao je on.

Dogovor je zato zasnovan na obavezama koje same po sebi nisu nove. Ukrajina treba da izmeni Zakon o obrazovanju, što je već jedan od zvaničnih kriterijuma u procesu pristupanja EU. Mađarska treba da omogući otvaranje još dva klastera u pregovorima Ukrajine o članstvu. Budimpešta je još u junu obećala povlačenje veta, ali to tada nije učinila.

Prvi korak sada je napravljen u Kijevu podnošenjem nacrta zakona. Dokument su zajedno pripremali vlada i poslanici, uz prethodno usaglašavanje sa predstavnicima manjinskih zajednica. Sledeći potez očekuje se od Mađarske.

Na sastanku radne grupe Saveta EU za proširenje COELA u Briselu 6. oktobra Budimpešta treba da pristane da irsko predsedavajuće telo pošalje Ukrajini pismo kojim će od nje biti zatraženo da dostavi pregovaračke pozicije za klastere 2 i 3.

Reč je o oblastima unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti, kao i inkluzivnog rasta. Iako deluje kao tehnička procedura, upravo je taj korak Mađarska do sada blokirala vetom, čime je zaustavljala dalji napredak Ukrajine.

Posle toga trebalo bi da usledi niz tehničkih procedura, sa planom da proces bude završen 13. oktobra u Luksemburgu, tokom Međuvladine konferencije.

Da bi raspored bio ispoštovan, ukrajinska Vrhovna rada moraće 12. oktobra da održi vanrednu sednicu i ubrza usvajanje izmena Zakona o obrazovanju. Čencov je rekao da bi takav raspored omogućio otvaranje drugog i trećeg klastera pre samita EU 15. oktobra.

„Samit će se, između ostalog, fokusirati na proširenje. Stoga će otvaranje klastera za Ukrajinu i Moldaviju poslati snažnu poruku da i EU i zemlje kandidati ozbiljno shvataju svoje obaveze“, rekao je Čencov. Parlamentarni izvori smatraju da je planirani raspored moguće ostvariti.

Suština izmena obrazovnih propisa nije potpuno nova. Još tokom mandata Viktora Orbana razgovaralo se o ciljanim promenama ukrajinskih zakona kako bi se odgovorilo na zahteve i zabrinutost predstavnika mađarske i rumunske manjine.

Ukrajinske vlasti insistiraju da se predložena rešenja ne mogu nazvati „mađarskim zakonom“, jer će važiti za više manjinskih zajednica. „To se neće odnositi samo na mađarsku manjinu, već na sve manjine koje žive u Ukrajini“, rekao je Sibiha.

Jedan izuzetak ipak postoji: ruski jezik nije obuhvaćen predloženim rešenjima. Pošto je Mađarska snažnije od drugih članica EU insistirala na promenama, najveći deo pregovora vođen je upravo sa Budimpeštom. Jedna od najvažnijih novina jeste uvođenje posebnog statusa škole za nacionalne manjine.

Ukrajinski poslanik i koautor nacrta zakona Mikita Poturajev, predsednik Odbora Vrhovne rade za humanitarnu i informacionu politiku, rekao je da su tokom izrade dokumenta vođeni razgovori sa predstavnicima mađarske zajednice i da su kompromisi pronađeni u svim spornim pitanjima.

Ključno pitanje bilo je određivanje uslova pod kojima škola može da dobije status škole nacionalne manjine.

„Postigli smo dogovor sa mađarskim partnerima da prag bude 50 odsto plus jedan učenik. Međutim, ako se kasnije smanji broj učenika koji se školuju na mađarskom jeziku, to neće značiti da će školi automatski biti oduzet taj status“, objasnio je Poturajev.

Druga odredba koja je bila posebno važna za mađarsku zajednicu daje deci izričito zakonsko pravo da svoj jezik koriste tokom školskih odmora i vannastavnih aktivnosti. Protiv tog rešenja od početka nije bilo ozbiljnijih primedbi.

Predlog donosi i promenu koja nije direktno povezana sa Mađarskom. Predviđena je mogućnost osnivanja škola za starosedelačke narode, konkretno krimske Tatare. Za njih su kriterijumi znatno fleksibilniji: dovoljno je da samo jedno odeljenje izvodi nastavu na jeziku starosedelačkog naroda.

Poturajev očekuje da će zakon dobiti potrebnu većinu u parlamentu. „Nacrt zakona će biti usvojen na plenarnoj sednici“, rekao je on. Podrška stiže i od poslanika koji su ranije bili veoma oprezni kada je reč o promenama jezičke politike.

Ukrajinski poslanik Volodimir Vjatrovič iz stranke Evropska solidarnost, poznat po zalaganju za zakonsku zaštitu ukrajinskog jezika, učestvovao je u reviziji dokumenta i najavio da će ga podržati.

„Uklonili smo glavne rizike. Nacrt zakona u sadašnjem obliku ne predstavlja opasnost, tako da planiram da glasam za njega“, rekao je Vjatrovič.

Paralelno se razgovara i o tome da u prvom čitanju budu usvojeni ranije podneti predlozi zakona kojima bi bila pojačana zaštita ukrajinskog jezika. Konačna odluka o tome još nije doneta.

U Kijevu procenjuju da bi uspešno sprovođenje čitavog plana moglo da označi početak izlaska iz dugotrajne krize u ukrajinsko-mađarskim odnosima. Promena tona već je vidljiva i u Budimpešti. Mađarska vlada javno je zahvalila Kijevu zbog podnošenja nacrta zakona.

Sledeći politički korak mogao bi da bude sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Petera Mađara, koji je mađarski premijer do sada izbegavao.

Ukoliko dogovor bude sproveden, Mađar će pred svojim biračima moći da predstavi rezultat u oblasti prava mađarske manjine kao nešto što Viktor Orban tokom svog mandata nije postigao.

Rešavanje najspornijih pitanja vezanih za nacionalne manjine istovremeno bi omogućilo dvema vladama da se prebace na druge, manje konfliktne teme u bilateralnim odnosima.

Kijev očekuje i da bi eventualni sastanak Zelenskog i Mađara mogao da dovede do povlačenja mađarskog veta na poslednja dva klastera u pristupnim pregovorima, čime bi čitav proces mogao biti otvoren do kraja godine.

„Ispunjavamo svoje obaveze, a to bi trebalo da se odrazi i na napredak u pregovorima o pristupanju“, rekao je Čencov. „Očekujemo da preostali klasteri budu otvoreni do kraja godine.“

Webtribune