Најновије

ЗАБОРАВЉЕНИ ВОЈНИ ПРОЈЕКТИ: Зашто Војска Србије никада није развила Мораву, Бумбара, Сору и Химеру?

Модуларни лансер ракета Морава, самоходна хаубица Сора, противоклопни систем Бумбар и систем за откривање артиљерије Химера не спомињу се у актуелним промотивним натписима о достигнућима система одбране. Још увек их нема у арсеналу Војске Србије иако могу да ојачају њене способности.

Модуларни лансер ракета (Фото: mod.gov.rs)

Судбина четири велика пројекта развијана протеклих година и даље се не назире. Њихова будућност не може да се увиди ни из изјава званичника. На сајту Војнотехничког института (ВТИ) налазе се у рубрици "текући пројекти".

Пројекат модуларног лансера ракета ЛРСВМ Морава започет је 2011. Лаки преносни противоклопни систем Бумбар почео је да се развија још деведесетих година. Самоходна хаубица СОРА и акустички уређај за детекцију артиљерске ватре Химера представљени су јавности почетком друге декаде овог века.

Још пре седам година најављивао се њихов улазак у арсенал Војске Србије, али се то још није догодило.

За пројекат Бумбара се говорило још 2008. године да се завршава и да ће узлетити након одлагања од 1994. Сличне најаве Министарство одбране Србије дало је давне 2012. У наоружање војске није ушао до данас.

Један од водећих домаћих стручњака за развој савременог оружја и некадашњи челник Ваздухопловнотехничког института генерал потпуковник у пензији Саво Пустиња каже да проблем недовршених пројеката има дугу предисторију и да је резултат лошег руковођења и нестручности.

Он подсећа да је СФРЈ имала два института за развој оружја. ВТИ се бавио копненим системима углавном по лиценцама и Ваздухопловнотехнички институт који је развијао авијацију и наоружање. 

„После укидања Ваздухопловнотехничког института 1992. ваздухопловни програми су постали неизвесни и несувисло програмирани. Примери су велика медијска најава и склапање уговора за модернизацију авиона Г-4 и Орао од којих се коначно одустало када је схваћено да су бесмислени, што је од почетка било јасно. Тај промашај је испао бацање новца, што се и знало“, указује генерал Пустиња.

Он додаје да је недовршености пројеката допринело погрешно управљање специфичним технологијама, лоша организација, "мешање баба и жаба и партијско кадровање у условима оскудице људским ресурсима, док су стручни кадрови разјурени".

Пустиња наглашава да је грешка што се заједно развијају високе и такозване ниске технологије и да на ту ситуацију додатно утиче "политички маркетинг који игнорише реалност".

"Најнегативнији утицај је рушење светског принципа управљања врхунским технологијама. Југоимпорт СДПР-у су дате ингеренције да управља с тим софицираним технологијама, што је апсурд, нигде виђен у свету", закључује Пустиња.

Морава

Најмоћнији пројекат, модуларни лансер ракета Морава односно ЛРСВМ започет је 2011. године. Већ почетком 2015. године заједничким радом инжењера ВТИ-ија и неколико предузећа наменске индустрије, направљен је функционални модел који је пред медијима веома успешно дејствовао на полигону у Никинцима.

Морава је пројектована да замени лансере М-77 Огањ и М-94 Пламен С, а модуларност је најважнија нова борбена карактеристика овог система. Може да испаљује више врста ракета Пламен, Огањ и Град.  Морава има инерцијални навигациони систем, систем за управљање ватром и немогуће ју је ометатати. У складу са искуствима ратова 90-их, није оклопљена већ направљена за борбу „удари и бежи“.

Иако је после успешног тестирања 2015. године званично најављено да ће Морава ући у серијску производњу, прича се одједном променила. На сцену ступају пројекти новог модуларног оклопног лансера Огањ и модернизације постојећег ракетног оруђа М-77 Огањ.

У модернизовани М-77 Огањ који је ушао у наоружање Војске Србије јула 2020. године, са Мораве су преузети системи навигације, нишањена, аутоматизације и електронике.  Дигитализовани Огањ се тестира са више типова ракета, али још нема назнака када ће бити уведен у наоружање ВС и да ли ће бити медији као у случају Мораве, моћи да уживо прате гађање.

Остаје нејасно зашто је систем оклопљен и тиме смањена његова проходност, када на пример током сукоба 90-их година, чак ни НАТО авијација нити било која друга зараћена није успела да погоди ниједан вишецевни лансер ракета.

Бумбар

Други незавршени пројекат је лаки преносни противоклопни систем Бумбар који је почео да се развија још 90-их година. Дуго се рекламирао на сајмовима у Србији и иностранству, али серијске производње и даље нема. Најављиван је и као јак извозни адут.

Домет Бумбара је од 75 до 600 метара, пробија оклоп свих савремених тенкова и могуће је дејство из затвореног простора за борбу у урбаној средини. Посаду чине 1 или 2 војника и Бумбар може да се користи у свим временским условима дању и ноћу.

ВС у наоружању тренутно нема противоклопни систем који би био еквивалент Бумбару, нити се најављује куповина нечег сличног из иностранства.

СОРА

Пројекат који је представљен 2013. године, развијан, па гурнут у страну је самоходна хаубица СОРА ( Самоходно Оруђе Артиљерије) калибра 122 мм. На камион ФАП-2026 монтирана је вучна хаубица Д-30Ј, са уграђеним аутоматским пуњачем, електроником, аутоматиком и инерцијалним навигационим системом. Домет је 15 километра са стандардном и 21,5 км са модернизованом муницијом.

Систем је јефтин и једноставан за обуку, а и ФАП-ов камион и хаубица Д-30Ј су показали одличне карактеристике у борбеним дејствима. Сора се развија(ла) као замена за постојећу самоходну хаубицу Гвоздика калибра 122 мм која користи и исту муницију.

Међутим, Министарство одбране и Војска Србије су се одлучили да модернизују постојећу хаубицу Гвоздика. Мане Гвоздике јесу мала брзина на асфалтном путу, јер је возило гусеничар. Кутијасто оклопно тело значајно ограничава простор за модернизацију и смештај муниције на пример.

Химера

Поред Мораве и Соре, Војска Србије дуго чека на увођење у наоружање и систем за звукометријско извиђање Химера. Систем назван по звери из старогрчке митологије, акустичким инструментима мери звук детонације пројектила и тако открива противничку артиљерију.

Домет је 30 километра без обзира на конфигурацију терена, а могућност грешке је 50 метара на даљини од 15 километра, што је слично прецизности артиљерских радара.

Химера није радар већ систем акустике и зато је отпорна на ометање и немогуће је открити. С обзиром да не емитује сигнале, Химера може да буде близу линије фронта, да открива противника и проценује прецизност сопствене артиљерије.

Има још пројеката Војнотехничког института чији резултати још нису на видику. То су беспилотна летелица Пегаз, ласерски вођена бомба, а више година је развијана мала беспилотна летелица Врабац. 

Тај пројекат је прво обустављен, започет нов и 2020. је Врабац уведен у наоружање Војске Србије. Пројекти ВТИ који се модернизују већ годинама су авиони Орао и Супер Галеб Г-4.

Да ли Русија улази у рат на страни Јерменије, сазнајте ОВДЕ!

Извор: balkansec.net

Бонус видео

Србија је у катастрофи а може бити и горе ! ! Хана Адровић

Kњигу “Мрежни рат против Срба” можете поручити ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји