Најновије

РЕЦЕПТ ЗА РАТ ЈЕ СПРЕМАН! НАТО ће вежбама на руској граници дати сигнал крвожедној Турској! И тада почиње!

Као што је у неколико тачака сажео руски стручњак Борис Рожин, ситуација у Идлибу је прилично једноставна за разумети. Оно што је непознаница је понашање турског председника Ердогана и хоће ли на крају изазвати 13. турско-руски рат?

Тајип Реџеп Ердоган (Фото: Синхуа/Правда)

Русија је и службено оптужила Турску за неиспуњавање низа одредби из Споразума из Сочија, посебно оне које се односе на деблокаду аутопута Хама-Алепо и Латакија-Алепо, те раздвајање “умерених” милитаната од “тврдолинијаша” и осигуравање зоне деескалације. Овај демарш се видиео 17. и 18. фебруара, током преговора, када се две делегације нису договориле о садржају, већ су Руси подсетили Турску да није испунила свој део споразума. Ердоган ипак инсистира на својим захтевима и тражи немогуће, односно да се сиријске владине снаге повуку на линије пре почетка кампање у Идлибу.

О овом ће се проблему разговарати у проширеном облику током преговора Ердогана, Путина, Меркел и Макрона.

Састанак још није службено потврђен и Русија је само рекла да подржава идеју, док је Ердоган изјавио да ће се одржати 5. марта у Истанбулу. Из Москве још увек нема потврде да ће Владимир Путин тог дана летети за Турску.

Успут би се требало преговарати и о Либији, будући да су ти ратови уско повезани, посебно узимајући у обзир Ердоганову праксу узимања милитаната из Сирије и њиховог слања у Либију, можда истих оних које је на почетку покушаја свргавања Асада из Либије преко Турске слао у Сирију.

У међувремену се претећа реторика наставља, непријатељства у Идлибу не престају, а руске ваздухопловне снаге настављају активно деловати.

Активности руских ваздушних снага су сада концентрисане јужно од магистрале М-4, што наговештава да се сиријска војска, уз подршку Русије и Ирана, још увек нада да ће брзо сломити одбрану милитаната западно од аутопута М5 и планинским тереном напредовати све до равнице Ал-Габ.

Терористи разумеју ову претњу, па је Исламска странка Туркестана позвала на општу мобилизацију на југу Идлиба који је још увек под контролом милитаната.

Главни проблем за терористе је што немају посебне утврде на линији фронта испред сиријских снага и морају се ослонити само на брдовити терен да успоре напредовање сиријске војске и да руско ратно ваздухопловство не нанесе тако болне губитке овим “херојима џихада”.

Уз аутопут М5 се наставља јачање сиријске борбене скупине, распоређене против Турака дуж аутопута Хама- Алепо. Појачања нису тако велика као она код Турака, али се примећује пребацивање тенкова, оклопних борбених возила и тешког топништва, укључујући системе „Голан“ и вишецевне ракетне системе руске производње.

На турској страни, уз тенкове и оклопна борбена возила, забележен је већи број самоходних хаубица, вишецевних ракетних система и преносних противваздушних одбрамбених система.

Милитанти такође шаљу појачања из северне Сирије, како би надокнадили велике губитке у „топовском месу“ током протеклог месеца.

Потенцијал за развој кризе врло је велик, иако с друге стране никоме не треба изравна војна ескалација. Главни потенцијални проблем је што би Ердоган негде могао отићи предалеко и догађаји ће измаћи контроли. То је могуће иако су му недавни догађаји у Идлибу требали јасно показати да ће авантуру у Идлибу платити знатним бројем турских живота.

Ово је проблем који се не сме занемарити, јер су након пораза турске војске и милитаната у близини Наираба турски националисти почели тражити одлучнију акцију и крв од Ердогана.

Будући да је то окосница Ердоганових бирача, он не може занемарити њихово расположење. Уз чињеницу да шаље додатне турске трупе и оружје до граница Сирије и даље у Идлиб, Ердоганове претње су и даље гласне, а бирачи га подсећају како је обећао „да ће у Сирији деловати одлучније“.

Чинило се да би могао бити „одлучнији“ већ од офанзиве и пораза на Наирабу и покушаја турских војника ухваћених у кадру како руске авионе гађају сжистемима „Стингер“, али све до сада није Ергогану помогло да задовољи бес јастребова.

Демонстративно иживљавање над мртвим телом високог сиријског официра, који је летио хеликоптером којег је оборио турски МАНПАД, већ се сматрало галантним чином задовољавања беса и поклон “националистима”.

Руси се сећају да су исти ти људи исто поступили с мртвом руском посадом коју су обирили у Идлибу на путу из Алепа за Хмејмим и зато је реакција руске војске била тренутна. У нападу на положаје терориста, међу којима су били и турски војници, коришћени су ваздушни удари, али су кориштени и системи ТОС-1, који су спалили цело подручје, укључујући и „непријатељску живу силу“.

Чини се да је Ердоган постао „одлучнији“ након недавне боли од турског пораза, али то постаје ствар мазохизма, а не здравог разума.

Истодобно је турски високи представник најавио „конкретне мере“, али није рекао о којим се конкретним мерама ради. Само је напоменуо да се Анкара “неће покорити сценаријима глобалних сила”.

Такво размишљање га наводи да даје изјаве о побједничком походу турских трупа до Идлиба, иако планови Русије нису дизајнирани да задовоље турске националисте.

Но, Ердоган и даље показује непоштовање према свима, чак и онима о коме му зависи политичка будућност,  уверен да ће сви и даље пузати на коленима до Анкаре или Истанбула. Верује како само треба вршити притисак и уцењивати и сви ће одустати. На пример, уцене како ће блокирати Босфор или преместити војну опрему тамо и овде дуж границе са Сиријом ида ће поново користити „Стингер“ само су део тог репертоара. Наравно, за Макрона и Меркел има спремних два милијона избјеглица, али то није проблем Дамаска и Москве.

Могуће је да ће покренути офанзиву управо у раздобљу када НАТО започне вежбе у близини Русије, али то неће бити довољно. У сваком случају, ове авантуре неће проћи без реакција Русије.

Питање је како Ердоган мисли преговарати с онима које је недавно уцењивао или им претио. За ЕУ не знамо, али је Русија одбила све Ердоганове демарше и сваки дан га подсећа да “није испунио Споразуме из Сочија о Сирији”.

Ово је уједно маневар који ће Русију ослободити обвеза ако Ердоган покрене сукоб. Стога Русија тихо бележи беспилотним летелицима све акције турских трупа.

Као и обично, током све већих сукоба израелски ваздушни напади на Дамаск постају све учесталији и јуче је сиријска противваздушна одбрана одбила још један напад са простора окупираног Голана. Уобичајене сцене. Саопштење и снимке деловања система противваздушне одбране, који пресрећу неколико пројектила над Дамаском, а онда мук и „без коментара“ израелске војске.

Према неким изворима, чак и сиријске ваздушне снаге активно реагирају на ватру турске војске, а касније су се појавиле фотографије мртвих турских војника на интернету. Онда турски тенкисти и артиљерија узвраћају ватру. Бес Ердогана, који губи контролисану територију, војску и опрему, разумљив је, али је све узалуд, успркос чињеници да своје савезнике опскрбљује оружјем и муницијом. Он нема пуно времена за доношење одлука, за које му Москва категорички саветује да то не чини.

Судећи према трупама које је Турска довукла на границу и формирању различитих офанзивних скупина, ако Турска одлучи извршити инвазију великих размера, борбе ће се развити за заузимање стратешких рута и пунктова, а затим би преостале трупе трбале протерати сиријску војску, чији би се делови могли наћи у окружењу. Да, то су лепи снови турских генерала, али је стварност нешто другачија.

Али ако се одлука донесе, треба пазити да Американци не блокирају стратешку руту М-4 и друге које Американци под било каквим изговором могу блокирати, само како би помогли Турцима у тако снажној офанзиви. Али то је могуће само теоретски, јер су Американци на више начина одговорили на Ердоганов захтев да подржавају Турску, али да не тражи војну помоћ.

Будући да се офанзива сиријске војске наставља, временски притисак доводи Ердогана до нервозе пред гомилом бесних националиста који траже крв Асадових војника и руске војске, јер је већ три пута обећао најдрастичније мере целом свету. Сада, што год да уради, бит ће пресудно и радикално, а како ће се извући из ове ситуације, само он зна.

И на крају, не заборавимо да Ердоган морати мерити плин, туристичку индустрију, уговоре и турску грађевинску подузетничку елиту и друге факторе источног тржишта, које има своје аршине. Иако није први у историји да су Турци веровали да могу победити у рату против Русије, можда ће Ердоган ипак неко време требати причекати с обновом Османског царства?

Џихадисти се осветили сиријској војсци за изгубљене градове! Више о томе ОВДЕ!

Извор: logicno.com/ Н. Бабић

Бонус видео

Ево како да бесплатно набавите оружје ! - Дарко Божић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube