Најновије

НОВА РУСКА ЕРА У СРЕДОЗЕМЉУ ПОЧЕЛА ЈЕ УЛАСКОМ У РАТ У СИРИЈИ: Зашто је Медитеран од значаја за ову суперсилу

Посета ракетне фрегате "Адмирал Касатонов", с пратећом флотом Грчкој и упловљавање у луку Пиреј изавало је велику пажњу. Појава руских бродова у источном Медитерану није нова појава, већ само етапа у повратку руских бродова у Средиземље које је започело 2015. године, када је и обновљена "Средоземна ексадра" руске морнарице.

Руска морнарица (Фото: kremlin.ru)

Од 2000-2015. године геополитичка ситуација у Средоземљу се променила значајно. Неке државе које су имале морнарице су се распале, а у некима је од 2011. почео да дивља брутални грађански рат. Неке морнарице суперсила које су током Хладног рата постојале више није било, док неке знатно смањиле свој борбени потенцијал. Руска 5. ескадра је угашена 1992. године. Са распадом СССР-а и морнарица је почела доживљавати судбину државе коју је разједао хаос, опште сиромаштво, финансијске кризе. Колико је пропадање било сведочи и податак да је Црноморска флота током хладног рата имала 29 подморница и 69 већих површинских бродова, а успела је да задржи 2 подморнице, 2 крстарице и један разарач и већи број мањих пловила од чега је оперативно било употребљиво тек трећина.

НАТО као преостали војно полички савез је остао да се шири према истоку Медитерана. Међутим прекретица која је обележила све сматра је била Сирија. Додуше, Русија се првих година грађанског рата у овој држави суздржавала од уплитања у конфликт, али је на разне начине помагала Сирију у рату са исламистима. Руски ратни бродови су често упловљавали у Средоземље и посећивали сиријске луке. Због тога, Главни штаб руске морнарице одлучио је 2013. године да се поново због потреба и нужности присуства и заштите руских интереса обезбеди стално присуство бродова руске морнарице у Средоземљу.

Као и код своје претходнице већина бродова која ће ући у састав нове Руске медитеранске есакдре долазиће из Црноморске, Северне и Пацифичке флоте с тим да ће ударним снагама ове ескадре према потреби бити придодат и носач авиона Адмирал Кузњецов (тренутно на вишегодишњем ремонту), као и крстарица Петар Велики класе Киров и ракетна крстарица Москва, класе Слава.

У борбене акције за сад на подручју Медитерана Руска ратна морнарица користи претежно саставе из Северне и Црноморске флоте, а по потреби се додају и бродови из Каспијске флотиле који борбено су до сад деловали на циљеве у Сирији из зоне Каспијског језера.

Иначе руска ратна морнарица у Медитерану примењује флексибилност поморских снага. Шта то значи, неко би питао? То значи да се више бродова из састава различитих флота међусобно повезује и прикупља ради остваривања одговарајућег задатка. Главнину снага чине површински бродови и модернизоване подморнице наоружане крстарећим ракетама. Овде се не сме заборавити и логистичко бродовље које је од момента када се Русија укључила у борбене операције у Сирији преко руте “ Сирија експрес“ доживело експанзију.

Основу флоте нове Медитернске ексадре руске морнарице за сада више не чине крупни бродови који су се у Средоземљу појавили два пута. Основ је сад на мањим бродовима углавном фрегатама, који располажу моћним ракетним наоружањем.

Иако руски војни планери нису одустали од градње великих капиталних бродова, тај програм је колико је видљиво откада су Русији уведене санкције и држава значајно под блокадом, количина новца је смањена. Свакако је евидентно да ће на подручју Медитерана у будућности значајну основу чиниће фрегате Пројект 22350 Адмирал Горшков. Радови на овим бродовима почели су од 2005 године, али са ескалацијом употребе у Источном медитерану радови се убрзавају као и финансијска средства предвиђена за њих.

Сви оружани системи налазе се у трупу брода и не утичу на радарски одраз брода. Пуни депласман брода је 4.500 тона. Погон брода је комбиновати ЦОДАГ две гасне и два дизел мотора. Дужина брода је 135 м, а ширина 16 м. На крми је уграђен и хангар за хеликоптер Ка-27, Број чланова је 210 морнара.

Основно наоружање брода састоји се од универзалног бродског борбеног комплета 3Ц14У1 који се састоји од два модула са по 8 лансера у коме се налази по 16 ракета што зависи од намене брода од крстарећих ракета Калибар НК до противбродских ракета П -800 Оникс.

Ракетни бродови пројекта „21631 Бујан-М“

Реч је о вишенаменским артиљеријско – ракетним бродовима депласмана од 949 тона. Руска ратна морнарица има тренутно 9 оваквих оперативних бродова у Каспијској флотили и Црноморске флоти

Бродови су изграђени у Зеленодољском бродоградилишту. Димензије брода: Стандардни депласман је 949 тона, дужина 74,1 м, ширина 11 м, газ 2,6 м, посада 180 чланова.

Наоружање чини 8 стратешких крстарећих ракета „Калибр-НК“ са дометом до 2000 км или са дометом до 2600 км. Уместо крстарећих ракета брод може бити опрељен са 16 надзвучних ракета „3М55 Оникс“ које чији је највећи домет у руској верзији до 500 км и реч је о противбродским ракетама. Један једноцевни топ „А-190“ калибра 100 мм. Један двоструки шестоцевни топа „АК-630М2 Дует“ за блиску ПВО брода, два лансера „3М47-01 Гибка-Р“. Сваки лансер има од 4 – 6 ракета за блиску ПВО брода типа „9К338 Игла-С“.

Корвете класе Стегушчији (Пројекат 20380) грађене су од 2001 године у бродоградилишту Севернаја Вефт. Ради се о вишенаменским пловилима дужине 104 м, ширине 13 и пуним депласманом од 2.100 тона. Брод покрећу четири дизел мотора, а омогућена је и уградња гасне турбине. Главно наоружање брода је аутоматски топ АК-190 Е калибра 100 мм, противбродске ракет 3М24 Уран, које су смештене по два лансера на сваком боку. Ови бродови такође имају уграђене модуле за лансирање крстарећих ракета калибар. Од додантог наоружања брод има и два шестоцевна топа АК-630 калибра 30 мм.

Подморнице на Медитерану

У обнови Медитеранске ескадре руске морнарице, важну улогу добиле су поново класичне дизел-електричне подморнице. Док је то некад била класа Фокстрот од класичних овај пут нуклеарних подморница нема већ се Русија ослонила на конвенционалне подморнице и то унапређену верзију класе Кило које се Медитеранској ескадри прикључују из састава Црноморске флоте.

Ради се о 6 активних дизел-електричних подморница класе Варсхавyанка, које су у оперативну употребу почеле да улазе од 2014. године. Подморнице класе варсхавyанка (пројект 636.3, унапређена верзија кило) имају класични дизел-електрични погон, али са савременијим електро и дизел моторима због чега имају низак звучни запси. Подморница има подводни депласман од 3.100 тона, достиже максималну брзину под водом од 20 чворова и може да се потопи на дубину од 300 м. Посада броји 52 подморничара. Ове подморнице су наоружане са торпедима калибра 533 мм, противподморничкимминамиа и противбродским ракетама калибар 3М54 (НАТО: СС-Н-27 сизлер). Подморнице класе варсхавyанка намењене су пре свега за противбродску и противподморничку борбу у близини обале и плитким водама.

У Војнопоморској стратегији Ратне морнарице Руске Федерације, разрађена је концепција и доктрина у заштити националних интереса Руске федерације на светским морима. Ти интереси су одређени њеним геополитичким положајем земље и саставни део су економских, војних и полтитичких интереса. Задаци Руске ратне морнарице како на светским морима па тако и на Медитерану у складу са тим су: одвраћање од примене силе или претње силом у односу на њене савезнике са морских и океанских праваца као и учешће у стратешком нуклеарном одвраћању, откривање, упозоравање и спречавање војних претњи и одбијање агресије на Руску Федерацију.

Развој Русије без сукоба са Западом је немогућ! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Курир

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube