Не дешава се често да дрон, немалих димензија, услед ноћи падне на главни град неке државе. И не само неке, него чланице НАТО-а. Колико је и да ли је у себи имао експлозив не зна се тачно, а не зна се ни како је прелетео две државе чланице НАТО-а и срушио се у трећој, а да га пре тога није оборила нечија ПВО ракета.
У мирнодопским условима нема те посаде и тог система, ма колико савремен био, који може да обори неку летелицу за мање од 15 минута, у томе су сагласни бивши припадници система противваздухопловне одбране, али и упућени.
"И Мађарска, а нарочито Румунија имају изузетно квалитетне системе ПВО, не само ракетне системе него и радарске системе и ловачку авијацију. Међутим то су велике земље, Румунија јесте купила Патриот, али питање је колико је испоручено, колико су успели да овладају коришћење тог система", каже Војкан Костић, главни уредник агенције Бета.
Некадашњи совјетски утицај огледа се и у системима ПВО, па тако Румунија поседује системе средњег домета С-75 Волхов и С-125 Нева. Трећи систем средњег домета је МИМ- 23 Хок, америчке производње, баш као и Патриот. Румунија поседује и знатан број преносивих система ПВО.
И Мађари комбинују источне и западне системе. Ослањају се на Куб, али и на француски Мистрал 2 и Мистрал 3, интегрисан на платформи Атлас. Мађарска се ослања и на ловачку авијацију, чији је највећи адут шведски авион Грипен.
Бугарска једина располаже средством великог домета С-300 П. Реч је о најстаријој верзији С-300. Осим тога, Бугарска користи и Неву и Куб. У укупно пет дивизиона, Бугарска у наоружању има и С-200. У употреби у копненој војсци су и лаки преносни ракетни системи.
У бившим југословенским република и системи пво из времена Југославије.
"Северна Македонија, Албанија, Црна Гора, БиХ и Хрватска у принципу немају систем ПВО, имају поједине земље осматрачке радаре и лаке преносне системе. Тако да немамо у суседству земље које имају ПВО, ако тако можемо да кажемо, што због политике што због уласка у НАТО, где је другачији систем", истиче Миодраг Савић пуковник ракетних јединица РВ и ПВО у пензији.
Углавном су то исти системи - Стрела 2М, Стрела 10, Игла, Шило, а неке државе поседују и вучну артиљерију, као што је Л/70 Бофорс.
Где је ту Србија?
"Србија је једина земља која има све три главне компоненте система ПВО и радарске системе и ракетне јединице и ловачку авијацију. Ми смо купили неко време, али сада већ треба размишљати шта је то што би требало набавити ново. Одређени искорак је направљен, купили смо једну батерији система Панцир, али ми имамо 5 дивизиона, дакле потребно је купити много више уколико желимо да заменимо постојећу технику", каже Костић.
А постојећа техника је иста она која је дејствовала и 1999 године за време агресије НАТО-а. Поред Панцира у наоружање се уводе и домаћи Пасарси који ће поред топа имати и ракете Мистрал 3. Са посебном пажњом сви очекују долазак кинеског система средњег домета ФК-3, за чији долазак се формира нова јединица у саставу 250. ракетне бригаде за Противваздухопловна дејства, наводе стручни портали.
Шта показује рат у Украјини
Војкан Костић објашњава да свака држава треба да поседује и офанзивне капацитете.
"Украјина је макар на папиру располагала по неким проценама чак са 28 дивизиона системом С-300, то су можда прве верзије и старији системи, они су осим тога располагали са многим другим системима ПВО. Међутим највећи појединачни успех у наношењу штете руском ратном ваздухопловству, остварили су онда када су офанзивним средствима, дакле ракетама са вишецевним лансерима и по неким проценама чак неким балистичким ракетама, дејствовали по непријатељским аеродоромима".
Шта је батерија, а шта дивизион
Батерија је део дивизиона, а дивизион бригаде, објашњава Савић, "дивизион је основна тактичка јединица, а батерија је јединица која се налази у саставу батаљона односно дивизиона.
Када је у питању ракетни дивизион ПВО Нева он има и радаре све остало, ту је разлика. Батерија је део ватрене јединице дивизиона, а дивизион део бригаде, као здружене тактичке јединице вишега рода".
О дешавањима у Мариупољу прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТС