Најновије

ИРАНСКИ НУКЛЕАРНИ ПРОГРАМ: Кад центрифуге прокључају

Власти у Ирану искључиле су најмање две камере којима је Међународна агенција за нуклеарну енергију пратила активности везане за процес обогаћивања уранијума, јављају ирански медији. Потез Техерана уследио је после озбиљног застоја у преговорима око новог нуклеарног споразума и новог упозорења обавештајаца да је Иран на корак или два од производње нуклеарног оружја. Израел, за могуће нападе на Иран, модернизовао Ф-35 и у наоружање увео нову бомбу.

Иран (Фото: Јутјуб)

Западне обавештајне службе већ више од 15 година упозоравају да је Иран на домак производње нуклеарног наоружања, на шта су недавно упозорили и немачки обавештајци, тврдећи да власти у Техерану убрзано раде на овом програму.

"Немачке обавештајне агенције су биле у позицији да потврде значајан раст активности у набавкама које се могу повезати са нуклеарним програмом", америчка телевизијска мрежа Фокс цитира наводе из извештаја Федералне канцеларије за заштиту устава, или BfV.

Извештај се односи на 2021. годину, када је недалеко од Хамбурга ухапшен немачки држављанин иранског порекла, који је оптужен да је за 1,1 милиона евра купио и у Иран послао спектрометре и лабораторијску опрему.

Ова опрема је завршила у рукама Иранца чија се компанија налази на црној листи Европске уније, а немачки обавештајци су на списак сумњивих активности власти у Техерану уписали и настојања да докопају техннологије и опреме потребне за развој и употребу оружја за масовну уништење.

Формулација према којој се наводи да је Иран на неколико месеци од производње нуклеарног оружја провејава кроз извештаје западних обавештајаца, још од 2006. године, односно од периода када је администрација млађег Џорџа Буша "идентификовала" више од 1.100 потенцијалних мета могућих напада на ирански нуклеарни програм.

Међу потенцијалним метама биле су листом све иранске научне институције и нуклеарни центри, укључујући Ерак, Бушер, Дарховин, Фордо, Натанз и Исхафан, али и стотине положаја и објеката повезаних с иранском Револуционарном гардом. Мапу су, на притисак неоконзервативаца, начинили планери Пентагона, а њих је пратио и једнако амбициозан пројекат унутрашње промене власти у Ирану, чије су архитекте били Доналд Рамсфелд, Дик Чејни, Џон Болтон, Њут Гринич и Руди Ђулијани.

Као одговор на извештај агенције УН и немачких обавештајаца, Иранска нуклеарна агенција објавила је да ће искључити две камере помоћу којих су стручњаци Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) пратили процес обогаћивања уранијума, не наводећи, међутим, о којем се постројењу ради.

"Исламска република Иран је до сада имала свеобухватну сарадњу са ИАЕА, која није прихватила чињеницу да је ова сарадња проистекла из добре воље Ирана и почела да је схвата као обавезу", навеле су власти у Техерану.

Иран је, истовремено, навео да ће 80 одсто камера које користи ИАЕА наставити да функционише као и до сада.

Потез Ирана је одговор на извештај ИАЕА у којем се од власти у Техерану тражи да разјасне порекло и намену нуклеарног материјала на три, претходно непријављене, локације - Маривану, Варамину и Туркузабаду.

Некадашњи представник Ирана при ИАЕА, Казем Харибадади објаснио је да је Техеран у два извештаја објаснио све активности на та три места, наводећи да се ради о занемарљивим количинама нуклеарног материјала. "Разлог толико пажње је политички притисак САД, неких западних држава и ционистичког режима на ИАЕА", рекао је Харибадади телевизији Ириб.

Шеф ИАЕА, Рафаел Гроси, међутим, тврди да "Иран није предао ваљана објашњења" о налазима на те три локације, нити је "објаснио где се налази нуклеарни материјал који је из Туркузабада однет 2018. године".

Израелско ратно ваздухопловство објавило је да је, у светлу "растућих иранских настојања да направе нуклеарно оружје", повећало домет вишенаменског борбеног авиона Ф-35, који сада може да нападне циљеве у Ирану без доливања горива током лета.

Истовремено, у наоружање је уведена нова бомба тешка 1.000 килограма, која не угрожава смањени радарски одраз овог авиона, који Израелци зову "Адир".

Мосадова "акција века"

Упозорења да Иран "премешта" нуклеарни материјал са локације на локацију, суштински, производ је анализе тајних докумената које су агенти Мосада крајем јануара 2018. године украли из Техерана

Тридесетак сефова са више од пола тоне докумената везаних за „преосетљиве" детаље нуклеарног програма, укључујући дизајн бојевих глава, планове за њихову производњу и места на којима би такво оружје могло бити испробано, је пребачено у Израел, који тај материјал сматра "непобитним доказом неискрености" власти у Техерану.

Уљуљкани проценама да је документација ваљано скривена, Иранци су неколико месеци пре упада укинули ноћне чуваре, па је тајне нуклеарног програма од Израелаца делило свега неколико препрека - аларми и тешки челични сефови у чију су се непробојност поуздавале власти у Техерану.

Али 31. јануара, тачно у 22 и 30 часова, двадесетак маскираних особа онеспособило је аларме и упало у стовариште смештено међу хангарима десетина трговачких компанија. Релативно брзо су провалили блиндирана врата, бренерима способним да достигну температуру од око 3.600 степени целзијуса отворили 32 челична сефа, натоварили око пола тоне докумената и 163 диска с подацима, и шест и по сати касније нестали у непознатом правцу.

Чувари који су ујутру стигли на посао неколико минута пре седам часова, могли су само да беспомоћно констатују да су врата и сефови проваљени, огласе узбуну и на ноге дигну десетак хиљада полицајаца, војника и обавештајаца, који су наредних неколико дана без успеха покушавали да уђу у траг провалницима.

Већина украдених докумената, тврдили су Израелци, представљала је доказ да је Техеран, упркос тврдњама да је нуклеарни програм намењен искључиво производњи енергије, паралелно и систематски настојао да прикупи све елементе потребне за производњу атомског наоружања.

Независном истрагом, међутим, утврђено је да Иран никада није направио бојеву главу, што различити извори приписују широком спектру фактора - од страха Иранаца да ће њихов покушај бити откривен и могућих последица, до сталних напада на водеће стручњаке укључене у нуклеарни програм.

Убиства иранских нуклеарних физичара

Рат беспилотним летелицама, који већ годинама воде Иран и Израел, последњу жртву однео је средином маја, пошто је у војном комплексу Парчин код Техерана експлодирао самоубилачки дрон и том приликом "убио младог научника и ранио још једну особу".

Иако су ирански медији непосредно после експлозије догађај описивали као несрећу, смрт младог стручњака за развој дронова убрзо је предефинисана у инцидент, за који до сада нико није преузео одговорност.

Израелци су одбили да коментаришу овај догађај, али је неименовани амерички званичник потврдио Њујорк тајмсу да је база Парчин била мета напада самоубилачких дронова.

Свега неколико дана раније, у Техерану је убијен пуковник Револуционарне гарде, а амерички медији су објавили да су Израелци потврдили да су организовали ово убиство како би упозорили Иран да се мане планирања напада на израелске држављане у иностранству.

Претходно, шеф иранског нуклеарног програма Мохсен Фахризадех убијен је новембра 2020, након чега су Иранци додатно наоружали Хамас и Хезболах.

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Дариуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом MI6.

О смртној казни за британске плаћенике у ДНР прочитајте ОВДЕ.

Извор: РТС

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube