Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ ЗА ПРАВДУ: Ко ће све настрадати због рата у Украјини

Од оружаног сукоба у Украјини највише ће, наравно, пострадати сама земља на чијем се тлу воде борбе, међутим домино ефекат разних негативних последица прелиће се на мноштво других земаља, боље речено на читав свет. 

Др Иван Пајовић. (Фото: Јутјуб)

Пише: Иван Пајовић

Рат се искључиво (за сада) води на територији Украјине, зато ће она у краткорочном периоду и претрпети највеће штете. Ова земља је већ изгубила контролу над 20% своје предратне територије где су се налазили значајни индустријски центри, као например Маријупољ, или плодна пољопривредна пространства у Херсонској области. Штавише, на територијама које нису под директном руском контролом, Русија активно уништава индустрију и инфраструктуру Украјине, наносећи ракетне ударе по индустријским објектима, мостовима, железничким пругама и чвориштима, цивилној инфраструктури и тд. Градови на линији фронта готово да нестају са лица земље под артиљеријским ударима. Процене говоре да је из земље избегло скоро осам милиона људи, тј. скоро 20% становништва и питање је колико ће се њих икада вратити у своју земљу. Такође постоји огроман број унутрашњих избеглица које су морале да напусте насеља у близини фронта и да се преселе у дубину земље. Светска банка прогнозира пад БДП-а Украјине у 2022. години за 45%, уколико се ратни конфликт настави (што је готово извесно). Украјинска привреда налази се у веома тешком стању, многа предузећа не раде, а на стране инвестиције не може се ни помислити. На војне трошкове и медицинске услуге тренутно одлази половина украјинског буџета. Ситуацију усложњава и руска блокада лука на Црном мору, што спречава продају житарица које су доносиле значајан доходак украјинској државној каси. 

Земља која очигледно такође веома трпи због ратног сукоба јесте и Русија. Иако је заузела део украјинске територије, то јој неће донети неке осетне економске предности, баш напротив. Заузети градови су разрушени, а до 80% становништва са тих територија је избегло. Например, у недавно заузетом Северодоњецку тренутно живи тек око 10.000 људи, док је пре рата живело више од 100.000. Против Русије уведен је читав низ санкција, а од пословне сарадње одустају чак и неутралне државе, које се боје да не потпадну под секундарне санкције или не желе да инвестирају на ризичном тржишту. ЕУ је увела већ 7 пакета санкција које су ограничиле трговину са Русијом у многим сферама, а такође забрањен је трансфер индустријских технологија. Стране инвестиције практично више и не постоје, а стотине западних компанија напустиле су тржишта Русије. Европске земље постепено се одричу куповине руске нафте и гаса, а у средњорочној перспективи постоји могућност потпуног престанка увоза. Нашавши се практично одсечена од развијених тржишта, Русија губи досадашњи извозни потенцијал. Централна банка Русије прогнозира пад БДП-а у овој години од 8 до 10%, а нешто мањи пад се очекује и у 2023. години. Западни аналитичари овакву прогнозу сматрају сувише оптимистичном. По њиховом мишљењу тај пад износи и до 15%. Укидање санкција се не може очекивати у блиској будућности. 

Украјински конфликт утиче и на државе постсовјетског простора које имају тесне везе са Русијом. Половина белоруске економије одувек је зависило од Русије, а после 2020. године Белорусија је прекинула све везе са ЕУ и постала још зависнија од свог источног суседа. Земље Централне Азије такође зависе од трговине са Русијом и ова криза такође ће се пројектовати на њих. Например, извоз из Киргизије у Русију чини 23% укупног извоза, а увоз 33% укупног увоза – другим речима трећина економије – зависи од трговине са Русијом. Чак иако се последњих година Казахстан интензивно повезује са Кином, и даље постоје јаке економске везе са Русијом: извоз у Русију чини 10% укупног извоза, а увоз 35% укупног увоза. 

Економски ће веома трпети и земље Европе, од којих ће некима отказивање увоза руских енергената представљати скоро катастрофу по привреду. Штавише, Русија има могућности да уцењује европске земље прекидом испоруке гаса, што заправо управо и чини. Најбољи пример зависности од руског гаса представља немачка економија. Немачка је привредна локомотива Европске уније и управо зато ограничења трговине са Русијом могу озбиљно утицати на немачку привреду, а уједно и на целу Европу. Уколико Русија потпуно прекине испоруке гаса Немачкој, велики проценат немачке привреде претрпеће огромне губитке, а трпеће и немачка домаћинства. У вези са тим, БДП Немачке у текућој години практично може остати на нули. 
Огромну зависност од руских енергената трпе Чешка, Словачка и Мађарска, пре свега зато што ове земље немају излаз на море, те стога и нису могле увести потпуни ембарго на увоз. Од већих земаља и Италија је потпала под зависност од руског гаса. Многе земље Европе потпале су под такву зависност у последње време, када је кренула еколошка кампања отказивања од коришћења електрана на угаљ. 
Релативно независне од руских енергената су Пољска и Балтичке републике, јер су још пре почетка сукоба диверсификовале увоз енергената, зато ће их сукоб дотаћи у знатно мањем степену. 

Веома значајна је постала и криза прехрамбених производа због блокаде украјинских црноморских лука преко којих је Украјина извозила своје пољопривредне производе. Украјина је један од највећих извозника хране на свету, па су из тог разлога цене у целом свету осетно порасле. То ће пре свега погодити земље тзв. Трећег света, које увозе веома велике количине прехрамбене робе и зависе од светских цена. Скок цена ове робе може изазвати нестабилност у сиромашним земљама, која може прерасти у протесте, револуције, па чак и грађанске ратове. Недавно су се догодили масовни антивладини протести у Шри Ланки, који су изазвали пад владе. Слични случајеви могу се очекивати у земљама Азије, Африке и Блиског Истока, у којима је становништво изражено сиромашно, а режими углавном нестабилни. 

Све у свему, у краткорочној перспективи сукоб у Украјини изазива негативан утицај на све земље света. Санкције и рат у Европи утицали су и на светску логистику, због чега су многе земље принуђене да мењају уобичајене трговинске маршруте. Сукоб је изазвао и убрзавање инфлације и раст цена, нарочито прехрамбених артикала и енергената. Ове тенденције започеле су још за време пандемије вируса Ковид-19, али су оне убрзане са почетком украјинског сукоба. Светска инфлација достигла је рекордни ниво за последњих 50 година. Чак и у САД, које деценијама нису знале за инфлацију изнад 2%, тренутно је званично достигла ниво од 9%, колико је последњи пут износила у време председника Роналда Регана. 

Овај рат ће свакако најжешће последице оставити на земље у директном сукобу – на Украјину и Русију. Такође, оставиће значајне последице на земље Европе због енергетске кризе, али ће тешке последице трпети и мноштво сиромашних земаља света због скупоће и недостатка хране. У глобалном погледу, сукоб оставља последице на целу светску економију, између осталог у виду инфлације и успоравања економског раста. Опоравак од тренутне ситуације није ни на видику.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube