У високим безбедносним структурама потврђено да је Курти, користећи аутомобилске таблице као изговор, у ствари, хтео да направи хаос, а потом тај хаос искористи за заузимање кључних енергетских тачака.
- Био је то, морам признати, лукаво смишљен план, који је стављен у погон оног тренутка када је из САД стигла информација која је натерала Куртија да ступи у дејство: да је спреман план америчких експерата о заједничком коришћењу ресурса Валача и Газивода, сходно Вашингтонском споразуму. Све до тог тренутка приштински лидер и његови следбеници сматрали су да ће то некако успети да ескивирају. Када су видели да од тога нема ништа, кренули су у акцији - објашњава саговорник, високопозиционирани безбедњак, с добрим изворима и у дипломатским круговима.
Сад се преиграо
Овог пута, међутим, како се испоставило, Курти се преиграо. Можда први пут, против Приштине су се окренули и Москва, што се и очекивало, и Вашингтон, што представља својеврсно изненађење. Разлоге зашто је тако до детаља објашњава директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић, пословично одлично обавештена.
- Тензије на северу Косова и Метохије, које је изазвала Приштина, само су увод за енергетска питања која нису у интересу привремених институција у Приштини. Овај сценарио није био припреман само да би се споразуми који су истицали у септембру 2021. реализовали на погрешан начин и без дијалога. Бојим се да су се припремале акције које би изазвале још гору ситуацију везану за Валач и Газиводе - остала је помало загонетна Милићева, потврђујући практично ова сазнања.
Она је подсетила на недавни интервју новог изасланика САД Габријела Ескобара, који је за Глас Америке поменуо питања енергетике која су уговорена Вашингтонским споразумом.
- Курти је мало нервозан због чињенице да се једна од одредби Вашингтонског споразума односи на то да ће америчко министарство енергетике са експертима израдити студију и дати предлог како да се управља заједничким ресурсима целог система Газивода. Поменути предлог, који је однедавно доступан јавности није по вољи привремених институција на КиМ јер предвиђа уступак приштинске стране да би се направило компромисно решење. Нешто из Вашингтонског споразума је коначно у корист Србије. Мислим да Курти то покушава некако да маргинализује и искористи овај тренутак да подстакне нове тензије - оценила је директорка ЦЕАС.
Дужа задршка
Према њеним речима, добро је да се међународна заједница после дуже задршке укључује у решавање спора:
- Добро је што су председник и премијерка алармирали, можда на радикалнији начин, али потпуно примерен ситуацији, западну међународну заједницу због њеног ћутања на флагрантно кршење Бриселског споразума и осталих договора који су направљени око Бриселског споразума.
Према виђењу Љубана Карана, потпуковника КОС у пензији, Куртијеви крајњи циљеви су јасни:
- Између осталог, то је свакако преузимање контроле над природним ресурсима који су важни за опстанак и живот становништва. За мене, међутим, ова игра с Американцима, да ли га они подстичу или му прете и дисциплинују га, још је отворено питање. Постоје различите солуције, ствари ће постати ускоро јасне.
Орхан Драгаш, стручњак за безбедност и међународне односе, истиче да је план који Курти и не крије да у крајњем исходу успостави пуну контролу на целом Косову:
- То су покушавали и Харадинај и Тачи, али он се показао као најнеодговорнији. Колико је то погрешно и против свих договора говори и јасна изјава америчког Стејт департмента којом су оштро критиковани његови потези.
Владимир Маринковић, посланик СНС и оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства, указује на посебну важност чињенице да је Београд показао да ће до краја штитити виталне интересе српског народа на КиМ, да се неће повући нити дозволити да говоримо о нечему што је нека врста магле, од свих тих споразума, да се ми свега држимо, а они ничега и да нас онда, кад се овако нешто деси, позову на деескалацију - прецизира саговорник.
Важност Газивода
* Акумулационо језеро већим делом у општини Зубин Поток на северу Косова, са већинским српским становништвом, а мањим у општини Тутин у централној Србији
* Кључна електроенергетска тачка на КиМ
* Газиводе, односно хидросистем Ибар-Лепенац, пијаћом водом снабдевају север Косова, али и Приштину са околином. Укупно око 800.000 становника КиМ пије воду са Газивода
* Овај хидросистем такође испоручује воду за термоелектране у Обилићу
* Вода из Газиводе користи се и за наводњавање пољопривредних површина
* Канал Ибар-Лепенац дугачак је 49 километара, од језера Газиводе до Приштине, а завршава се у језеру Бадовац. Пролази кроз територију пет општина: Зубин Поток, Митровица, Вучитрн, Обилић и Приштина
* Брана Газиводе, 25 км од Митровице, грађена је између 1979. и 1984.
* Друга важна улога је производња електричне енергије, годишње се производи око 100 гигават-сати.
Како наш свет постаје концлогор прочитајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
