Пише: Џевад Галијашевић
НАТО (Б)АЛИЈАНСА И КАКО, КОНАЧНО УБИТИ ДОДИКА:
Шта се промијенило након што је династија Изетбеговић уклоњена са власти, неприродним коалицијама и одлуком Кристијана Шмита?
Шта се промијенило код Бошњака у разумијевању себе као националне заједнице, у разумијевању и своје и заједничке - сложене државе а шта у односу према другим, конститутивним народима - Србима и Хрватима?
Ништа се није промијенило... све је остало исто јер се Бошњаци нису промијенили. Она памет која је изабрала Алију и устоличила Бакира и данас наступа као домнантна друштвена свијест – кукавички снисходљива према јачим, смушена и историјски неартикулисана у поимању властитог вјерског, националног и државноправног идентитета, агресивна према другим заједницама и групама и врло ограничена у разумијевању властите и туђе историје.
КОСОВСКА УЦЈЕНА ЗА ДОДИКА:
Трећег јула 2023.године. Министар вањских послова БиХ Елмедин Конаковић, нова и пропала нада, умјереног бошњачког приступа и међунационалне комуникације разговарао је с министрицом за мањинска и људска права Косова те замјеницом премијера Емилијом Реџепи.
„Угодан и врло користан разговор са уваженом Емилијом Реџепи. Стање на западном Балкану, имплементација докумената из Берлинског процеса, положај Бошњака у регији и још неке важне теме - навео је Конаковић након састанка на друштвеним мрежама.“
На овај начин, Конаковић је нахранио радикалну бошњачку свијест својом малом, прљавом осветом према српском народу. Послао је поруку Србима у Србији, БиХ и Црној Гори (могло је и Србима у Хрватској али њих тамо више нема – протјерани су и побијени).
Истина је да Босна и Херцеговина није признала лажну државу Косово захваљујући истрајности, храбрости и националној свијести Милорада Додика и актуелне власти у Републици Српској – али, Косово није само Додиково и не припада само Републици Српској. На Косову Куртијеви РОСУ разбојници туку српску дјеци и хапсе српске домаћине – под пуном ратном спремом улазе у куће и на радна мјеста и хапсе, прогоне и суде пред лажним судовима те лажне државе. Свакако Косово није само то: Од 1389. османска управа успостављена убиствима српске елите и Кнеза Лазара, трајала је до српске побједе у Првом балканском рату, 1913,године.
А онда германска најезда и два свјетска рата, два милиона убијених припадника српског народа и Косово као дио германске и нацистичке, Велике Албаније.
Прогон Срба у комунизму од 1946. до 1981. те НАТО окупација 1999. и велики мартовски погром 2004,године.
Поигравање са Косовом и изругивање цјелом српском народу, глупо је, примитивно и погрешно. Није ни очекивано од Конаковића за кога се вјеровало да доноси промјене и да он није оно што је била Бисера Турковић. А он је то: мали кепец идеологије Алије Изетбеговића, миљеник Алијине снахе „Бакировце“ Себије и бивши СДА темплар и предсједник Кантоналне организације СДА у Сарајеву. Мушка сера – Бисера окружен људима попут лажног хрвата и насилника из Брезе Дејана Ковачевића кога је устоличио на чело Скупштине Зе-До кантона као новог Комшића. Уопште, није чудно што када пишу о Конаковићу, припадници СДА, врло често пишу и изговарају „Коњаковић“, јер је тај ученик султаније Себије, сам себи натоварио коњски самар вјерујући да ће га, као ономад Алија, пренијети на леђа цјелог бошњачког народа. Није свјестан са чим се игра.
КОЊОВАЊЕ У КОЊИЦУ:
Многе ствари постају јасније након познатог столовања у Коњицу кога је, у своме Дефтеру Хефте, контроверзни али слободни дух Фатмира Алиспахића назвао „Коњовање у Коњицу“. То је тај град у коме је Незим Халиловић Мудерис командовао специјалном јединицом за прогон Срба Четвртом муслиманском бригадом – град из кога су сви Срби протјерани и у коме је Муамер Топаловић стрељао, на Бадње вече, 24.12.2002. четири члана хрватске породице Анђелић.
Град концентрационих логора Тарчин и Челебићи и ратних злочина на Брадини због којих су неки бошњаци осуђени а некима се још суди. Као родно мјесто, другог „ко фол“ бошњачког умјерењака и лидера СДП БиХ Нермина Никшића требао је послужити за разговор и комуникацију унутар представника три народа. Очито то није била намјера ни Никшића јер је на тај састанак довео пијану будалу, силеџију и табаџију из Бугојна Зукана Хелеза. Зукан је чиста морална патологија и наказа која умишља да као министар одбране, може стати уз бок Герасимову и Залужном и да под својом командом има армију мотивисану и спремну за рат – тј. „Опцију Б“. Тачније опцију беееее... јер за другу опцију, дрекавац из Бугојна није способан. Кафанска галама и бијесни лавеж ка Додику – ка човјеку који симболизује политику цјелог једног народа и предводи га 18.година у континуитету.
Тешко ће Нермин Никшић потврдити намјеру да буде умјерен и да новом политиком сарадње међу народима учествује у обликовању новог лица БиХ са Денисом Бећировићем и Зуканом Хелезом, па да допринесе напретку те јадне, биједне државе у којој је бруто доходак по глави становника 5.000, у Србији 9.000 а у Хрватској 17.000 долара. Могу ли ови јадници а „елите“ босанских биједника и сиротиње промијенити реалан живот у земљи, или ће наставити путем сукоба и рата које им је у аманет оставио Алија са својом странком СДА, Исламском заједницом, Младим муслиманима и Муслиманском браћом? И како нас није стид причати о одбрани државе у којој је просјечан бруто доходак по глави становника, на годишњем нивоу 5.000 долара?
На томе требају радити, нека нова народна памет и неке нове народне елите док није касно, јер, гријеше сви који мисле да стрељање Додика, може сломити српску народну, политичку вољу и спремност нације на одбрану Републике Српске, тај призива рат и звецка оружијем.
У суштини, Бошњаци немају оружије за рат, па Хелез и Конаковић звецкају НАТО оружијем, јер у њиховим главама још одзвања кукавичка мисао Алије Изетбеговића да ће НАТО ратовати за Бошњаке. Западна и муслиманска идила је прошлост: Запад је расцјепкао Палестину у медијском мраку, опљачкао и покорио Блиски и Средњи Исток побивши три милиона муслимана. Прије два дана је у једној Шведској џамији, са дозволом власти, по ко зна који пут поцијепан Куран, његови листови су искориштени за брисање ципела од стране поремеженог шведског нацисте, док је између корица ове Божије књиге, стављена свињетина и на крају је Куран запаљен. Који Коњаковић, Никшић, Бећировић или Хелез – који босански хоџа је рекао ријеч о томе а шта се десило са СДА и зашто Бакир нит говори нит ромори.
Само је Предсједник Русије, обишао Републику Дагестан и јавно осудио овај чин носећи у рукама Куран.
А балилук - кукавички, слинави национални дух који служи западу наставио је да шути кад га запад понижава и гази.
Очито је да потреба да се сарађује са лажним босанским муслиманима у Сарајеву– муслиманима глумцима, на Западу више не постоји. Зато је провоцирање новог рата са Србима авантуризам и израз историјске незрелости. Више него икада, и Србима и Бошњацима треба договор.
Прочитајте ОВДЕ више о расколу у Народној странци
Извор: Правда.рс
