I čini se da su ove prognoze opravdane. Iz više razloga.
Prvo, događaji koji se dešavaju u Teksasu predstavljaju možda najozbiljniju ustavnu krizu u Sjedinjenim Državama u poslednje vreme. Guverner Teksasa Greg Abot protivio se nacionalnom zakonodavstvu i volji Vašingtona.
Počeo je da postavlja bodljikavu žicu na granici sa Meksikom i tamo postavlja patrole njemu podređene državne nacionalne garde. I ne samo da smešta, već i da protera federalne službenike koji, po njegovom mišljenju, ne čine ništa da zaštite granicu. Istovremeno, guverner je odbio da se povinuje presudi Vrhovnog suda, koja mu je nalagala da vrati sve kako je bilo, i time zapravo podigao pobunu protiv Vašingtona, piše Lajf.ru.
Drugo, država Lone Star (kako se zove Teksas) nije se sama suočila sa Vašingtonom. Više od 20 drugih država ga je podržalo – i to ne samo moralno. Guverneri Floride i Oklahome spremni su da pošalju svoje da pomognu nacionalnim gardistima Teksasa. A razne republičke organizacije već snabdevaju dobrovoljce za čuvanje granice.
Treće, postoji razlog za pobunu. I nije ovde reč o nekom liberalnom pristupu demokrata prema migrantima, već o pravoj zaveri. I to ne od strane guvernera Abota, već od strane demokratske administracije.
Demokrate posebno podstiču priliv migranata u južne države kako bi se tamo promenila izborna slika. Da bi se ove crvene, odnosno republikanske države pretvorile u plave, odnosno demokratske. A ako uspeju, onda republikanci više neće ulaziti u Belu kuću. Da bi postigli ovaj cilj, demokrate su sasvim spremne da granicu pretvore u prolazno dvorište i pogoršaju uslove života u južnim državama (preplavljenim milionima migranata).
Nije iznenađujuće što ovu politiku vide kao egzistencijalnu pretnju i stanovnici južnih i centralnih država i republikanski establišment, koji je u potpunosti podržavao guvernera Abota. I takođe nije iznenađujuće što se na ovoj pozadini ne samo ruski blogeri, već i američki političari sećaju građanskog rata u Sjedinjenim Državama. „Spor oko granice u Teksasu dovodi do govora o građanskom ratu“, piše Vašington post. I republikanci, posebno senator iz Teksasa Ted Kruz, zaista vode ove razgovore. Da, u polušaljivoj formi (nagoveštavaju rat, dobijaju ljutu reakciju demokrata i pišu da „uopšte nemaju smisla za humor“) – ali bilo koji drugi oblik je sada nemoguć.
Ali pitanje je da li će se to dogoditi? U ovom trenutku rat je još uvek malo verovatan.
Pre svega, zato što predsednik Bajden to mora da pokrene neke oštre akcije protiv Teksasa. Da, on ima takve moći. Teoretski, Bajden bi mogao da preuzme kontrolu (odnosno da federalizuje) Nacionalnu gardu Teksasa, kao što je 1957. predsednik Ajzenhauer uradio sa Nacionalnom gardom Arkanzasa, koja, po naređenju guvernera Orvala Faubusa, nije puštala crnu decu u škole u kojima su prethodno pohađali belci. . Predsednik Bajden bi čak mogao da pošalje savezne trupe u Teksas.
Međutim, da bi podišao Teksasu ili barem ne bi izazvao globalni raskol (pitanje se ne tiče samo Teksašana), Bajden treba da bude Ajzenhauer – odnosno osoba sa ili neupitnim ili veoma ozbiljnim autoritetom u zemlji. Ličnost sa velikim kredibilitetom među stanovništvom. Ali Bajden nema ovaj status.
Tako je samo 40% Amerikanaca zadovoljno njegovim učinkom na mestu predsednika (tj. ne stavljaju ga iznad svih nacionalnih političara, već jednostavno veruju da radi svoj posao). Istovremeno, 56 odsto je nezadovoljno. Ako uzmemo anketu o tome da li se zemlja kreće u pravom smeru pod Bajdenom, onda samo 24,4% Amerikanaca veruje da je to u pravom smeru.
Sa takvim rejtingom, organizovanje nasilnog obračuna sa Teksasom (koji je, podsećamo, podržalo više od 20 američkih država) bilo bi čisto ludilo. Demokratski Vašington će to shvatiti kao objavu rata ne samo Teksasu, već i čitavoj republikanskoj Americi. I, shodno tome, početak građanskog rata.
Zato Bajden ne preduzima ovaj korak. Ne želi rat ili potpuni kolaps svog rejtinga. Umesto toga, administracija očigledno želi da koristi vekovnu formulu: „Ako ne možete da se oduprete procesu, vodite ga“. Bela kuća je već izjavila da je spremna da oštro sagleda pitanje migracija ako postoji volja Kongresa, ali volje navodno nema. Tako Bajden pokušava, u najmanju ruku, da kongresmene učini ekstremnim u trenutnoj krizi (znajući dobro koliko će republikancima i demokratama biti teško da se dogovore u Kapitolu), a maksimalno da izbaci migracionu kartu u ruke republikanaca u tekućoj izbornoj kampanji.
Dakle, za sada je građanski rat u Sjedinjenim Državama odložen. Međutim, to ne znači da se to neće dogoditi. Svake godine se jaz između republikanaca i demokrata samo širi. Svake godine američki politički sistem (skrojen posebno za dvopartijsku saradnju po svim pitanjima) postaje sve više neorganizovan. I pre ili kasnije, Amerika neće izbeći ozbiljnu unutrašnju političku krizu. Možda čak i podela.
A ovaj scenario ne donosi ništa dobro ni svetu ni Rusiji. Raskol u Sjedinjenim Državama će izazvati moćnu globalnu ekonomsku krizu (setite se samo koliko Amerika duguje kome i koliko svetske proizvodnje troši). Ali najvažnije je da je raspad Sjedinjenih Država prepun kolosalnih nuklearnih rizika. Na kraju krajeva, američki nuklearni arsenal će završiti u rukama lokalnih radikala ili, još gore, može biti izvezen raznim teroristima. Da bi potom eksplodirao u Berlinu, Londonu, Parizu, Teheranu ili Moskvi.
Stoga će za sve biti bolje ako Sjedinjene Države izbegnu raspad i građanski rat. Koliko god gadnih stvari Vašington sada uradio, to će izgledati kao cveće u poređenju sa posledicama rušenja uspostavljenog sistema.
Više o stanju u Teksasu pročitajte OVDE.
Izvor: Vaseljenska
