Правда

Текст преносимо у целости: Београд - Исход посете Владимира Путина Београду, с аспекта европских интеграција Србије, зависи од тога шта буду поруке те посете. Србија има положај који Русија покушава да оспори Украјини. Дакле, има Споразум о стабилизацији и придруживању, чији је кључни део уговор о слободној трговини, а има и уговор о слободној трговини са Русијом. У случају Украјине, Русија сматра да је то инкопатибилно. Неке изјаве из руских извора могу се разумети и као наговештаји да би то могло да важи и за Србију. Ако то буде Путинова порука, онда ће то оснажити евроскептике и довести у питање политику српске владе, истиче Владимир Глигоров, директор Бечког института за међународне студије. Када премијер, одговарајући на питања у вези са односима са Русијом, каже да је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, да ли то значи да је стратешки циљ Србије удаљавање од Русије? - Не, осим уколико Русија не настави да се удаљава од ЕУ, дакле, уколико се дефинитивно не приклони повратку геополитике у Европи, што се чини да је једна од утицајних струја у руској власти. То ће свакако бити изазов за ЕУ, јер је она пре свега трговачка, а не геополитичка сила. Тако да Русија свакако може да стави Србију пред избор, а да ли ће то и хтети, видећемо релативно брзо. Да ли Србија може да се одупре захтеву ЕУ да укине руски монопол на тржишту гаса? - Може, уколико не жели да поштује правила Европске енергетске заједнице чији је члан. Такође, уколико не жели да води рачуна ни о својим потрошачима нити о својој привреди. Јер та су правила таква управо зато да би се обезбедила конкуренција, дакле, равноправан третман предузетника, и да би се заштитили потрошачи од монополских цена и неодговарајућег квалитета. Будући да Србија није чланица Европске уније, не мора ни да постане чланица ако јој се правила не допадају, а не мора ни да буде у Енергетској заједници, не мора ни да води антимонополску политику у енергетском сектору ако то неће, односно ако то неће српски гласачи. Избор је прилично једноставан и није условљен било каквом принудом од стране ЕУ. ЕУ је прошле недеље опоменула Србију да није испунила своје обавезе из регионалног уговора потписаног у оквиру Енергетске заједнице 2006. године, чија је суштина да се смањи енергетска зависност од Русије. Да ли су та упозорења реална и да ли то може да утиче на европске интеграције? - Свакако, јер је то предмет преговора о чланству, будући да се не може бити члан ЕУ и не поштовати правила. Премијер Србије тврди да не утиче? - ЕУ има највећа овлашћења и највише делује као Унија управо у области трговине и уопште тржишних слобода, што су такозване четири слободе (тржиште рада, капитала, робе и услуга). Србија има обавезе према тим слободама већ по основу Споразума о стабилизацији и придруживању. Тако да је тешко чак одржати тај споразум ако се не поштују правила конкуренције, антимонополске политике и слободе приступа и у том сектору, укључујући и отвореност јавних набавки страној конкуренцији. Опет, не постоје инструменти принуде, реч је о томе да ли земља, то ће рећи њене власти, ваљано сагледавају сопствене интересе. Србија не мора да има Споразум са ЕУ, али док га има, он би требало да се поштује.

Прочитајте још:Ово су кључне теме Путинове посете Београду

Енергетска стабилност и сувереностЈедан од кључних аргумената српских званичника за неусклађивање спољне политике са ЕУ, односно неувођење санкција Русији - јесте да би то угрозило енергетску стабилност Србије? - Српски проблем је специфичан зато што је Гаспром монополиста у Србији, а требало би да буде погођен евентуалним санкцијама. Наравно, свако предузеће у Србији, независно од тога ко је власник, јесте српско предузеће, правно гледано. Али фактички, будући да Гаспром има веома значајан утицај у Србији, то српским властима везује руке и ограничава њихову сувереност. Мислим да то сви у ЕЗ разумеју. Друга ствар је са Јужним током, којег Србија може да гради, али који ће моћи да ради када се тај пројекат усагласи са правилима ЕУ и СТО. Проблем је ту у томе што не разумеју сви, а посебно Русија, да је у спољној трговини и улагањима, ЕУ суверена, јер су земље чланице на њу пренеле овлашћења приступајући царинској и уопште трговачкој унији. Извор: Данас