Правда

Жртва пензионера, колико год да је за њих велика, у коначном збиру износи 200 милиона евра, што за нешто више од 0,5 одсто смањује минус у каси. Колико год да је од Аде до Шилопаја дугачка поштанска мрежа Србије, толико је минулог петка била дугачка и јавна расправа о мерама за смањење минуса у каси. Чекајући исплату можда последњег неумањеног пензионог чека за септембар, пензионери широм земље, сабијени у редове у више од 1.500 пошта, бистрили су потезе фискалних власти, који ће их од 1. новембра, ако парламент усвоји ребаланс буџета, ставити у прве борбене редове за одбрану земље од банкрота. „Јадна је та привреда која ће процветати од умањења пензија.” Овим речима су у пошти у Нушићевој улици у Београду најчешће коментарисали намеру државе да пензије које су изнад гарантованог прага од 25.000 динара смањи за 22 одсто. – Шта да кажем? То је зарађено, загарантовано право. Смањење пензија је отимање, дивљаштво – био је љут један од њих. Није желео да се представи. – Пензионерима и треба смањити, ми смо непродуктивни део друштва – иронично је из позадине добацио старији господин. – Ма јесте, како да не. У младости сам давала за привредни препород земље, сад треба да дајем да земља не банкротира – додала је Јованка Перовић (73), која је била међу првима у реду. – Зашто да се смањују само пензије које су више од 25.000 динара и да се на тај начин заштите они који су рано отишли у пензију или краће радили? Зар нисмо сви једнаки пред законом и Уставом? Мени је заиста жао оних који имају мале пензије, али тиме се не цени ред. Ако нам смањују пензије, онда нека буде исти проценат за све – коментарисала је. Наравно да је очас посла добила неколико опонената. „Онај ко више зарађује, више треба и да плати”, додао је господин који, како каже, не сме да каже како се зове. – Премијер каже да ће највише бити оштећени његови родитељи, који примају велику пензију. Али код оних с високим примањима има шта и да остане кад се одбије умањење, а шта мени да остане од 33.000? И прво су рекли да ће умањење бити 10 одсто, па мање од 10, па сад чујем нешто друго. То је подвала. На крају ће узети онолико колико им треба, само то ми је јасно – сматра он. – Господине, нас ће убити уравниловка – поново се надовезала госпођа Перовић. – Ја и немам неку нарочиту пензију, тако да се на мене то не односи – каже пензионер који се представио као Драгољуб (72) и који је покушао да смири расправу. Свако од ових лица део је рачунске операције која ће у збиру дати 200 милиона евра уштеде на пензијама. Колико год да је њихова појединачна жртва за њих и породицу велика, за дигитрон она је нешто мало више од 0,5 одсто бруто домаћег производа, односно свега што као привреда и грађани створимо за годину дана. А минус у каси до 2017. године, са садашњих 8,3, треба свести на око три одсто БДП-а. Фискалне власти планирају и смањење плата у јавном сектору за око 10 одсто, што ће расходе за зараде смањити за 200 милиона евра. Из Владе очекују да ће борба против сиве економије у наредне три године повећати приходе за 300 до 350 милиона евра, најављују смањење издатака за субвенције, гаранције јавним предузећима, расходима за куповину роба и услуга, реформу јавних предузећа.

Прочитајте још:Мирослав Лазански: Сигнали из СрбијеСрпским добровољцима затвор, а америчким плаћеницима новац!

Неспорно је да ће социјалних последица овакве политике стезања каиша бити. Економисти су и то израчунали и, како кажу, мултипликатор је 0,5 одсто. Што, преведено са стручног језика, значи да се, ако се минус у каси смањи за један одсто, привредни раст смањује за 0,5 процената. То показује рачуница Фискалног савета. Неки стручњаци, попут Небојше Катића, на пример, сматрају да је такав рачун погрешан и да се тај мултипликатор креће од 0,9 до 1,7 одсто. Он се позива на истраживање двојице економиста из Међународног монетарног фонда из 2012. године (Оливије Бланчард и Данијел Леи). – То је огроман пад и превелика жртва. Ако су ове калкулације тачне, онда је политика фискалне консолидације за државе које су у рецесији погрешна, а њени стварни резултати су супротни прокламованом циљу – написао је Катић недавно на свом блогу. Судећи према анализи Фискалног савета, погрешно би било одустајање од фискалне консолидације. Јер би Србија у релативно кратком року упала у кризу ликвидности, пад плата и пензија тада би био знатно већи и кретао би се и до 50 одсто, а пад привредне активности ишао би и до 10 процената. Такође, свако одлагање примене озбиљних мера смањења расхода досад нас је коштало, примећују у овој институцији. – Фискални савет од свог оснивања 2011. примећује да влада по правилу усваја мере које доносе недовољне уштеде. Њима се избегне непосредна опасност од кризе, али се не преокрену неповољни трендови у јавним финансијама, због чега свака следећа мера мора да буде још тежа. Пре две до три године, за оздрављење јавних финансија вероватно је било довољно замрзавање пензија и плата и боља контрола јавних предузећа. Влада се, међутим, определила за умањену индексацију плата и пензија и наставила с непромењеном политиком у јавним и државним предузећима, па су проблеми наставили да расту. Прошле године вероватно је било довољно смањење плата и пензија за 10 одсто и реформа јавних и државних предузећа, али Влада се определила за „солидарни порез” и повећање умањене стопе ПДВ-а. То све јесте одлагало кризу, али је зато сада потребно још веће смањивање пензија и плата. Уколико се поново недовољно сасече, можда ће се поново „купити” још годину дана до избијања кризе, али ће јавне финансије Србије у јесен 2015. године бити у још лошијој ситуацији и захтевати још теже мере, закључују у једној од својих анализа. Извор: Политика