Правда

Маи Ђа (1964) биће у делегацији своје земље која је почасни гост предстојећег Сајма књига у Београду. Његов домаћин, издавачка кућа "Вулкан", ових дана објавиће роман "Шифра Соломон", којим је дебитовао, а који га је и прославио. За ово дело добио је осам најпрестижнијих кинеских књижевних награда, међу којима је и Национална награда за најбољу књигу. Књиге овог аутора преведене су на велики број језика, а према њима су снимљени изузетно гледани филмови и ТВ серије. Уочи доласка у Београд, Маи Ђа је дао ексклузивни интервју за наш лист. * С обзиром на то да сте најпре дипломирали на Војној академији за инжењерију, шта вас је подстакло да се упустите у књижевне воде? - Почео сам да пишем док сам студирао, али моје образовање није директно утицало на одлуку да постанем професионални писац. Корени тога су још у раном детињству. Рођен сам у породици која је била политички осуђена током Културне револуције (1966 -1976), па сам од малих ногу био изопштен од својих вршњака. Био сам усамљен и почео да водим дневник, што је постало моја једина повезаност са спољним светом. Дневник је био мој једини друг током одрастања. Касније, када сам наишао на дела која су пробудила сећања на моје белешке родила се идеја да почнем да пишем. С једне стране писање ми је било од помоћи да искалим свој бес, а с друге да прекратим доколицу. * На роману "Шифра Соломон", радили сте необично дуго, пуних једанаест година... - Увек сам желео да напишем добру причу, али такву да не само заблесне читаоца већ и дотакне његову душу. То је представљало велики изазов с обзиром на то да нисам имао искуства. Три пута сам дописивао и дорађивао текст и сваки пут бих добио потпуно нову верзију. Када је издавач прихватио моју књигу, рукопис је имао 200.000 речи, а на почетку више од милион. Истовремено, потпуно сам изменио 20 епизода. Овај роман је прича о шпијунској вештини о дешифровању шифара и о људским драмама које се уклапају у шпијунску фикцију. Суштина приче је покушај декодирања тајне људскости и то књигу чини истовремено озбиљним делом. * Јесте ли имали узоре када сте почињали са тзв. жанровску књижевност која тражи велику занатску умешност? - Модел за "Шифру Соломон" је потекао из мог једногодишњег служења у војнообавештајној јединици, али главни јунак приче нисам ја. Уствари, тај део мог живота требало би да остане тајна, али ми је искуство пружило привилегију и могућност да напишем фикцију о криптографији. Јунак романа, Жунг, математички је геније, а ја то нисам. Међутим, дубоко у срцу, ја сам 70 одсто идентичан с њим који је такође имао тешко детињство. Сноуденова сензационална открића скренула су пажњу на моје ликове шпијуна јер су слични њему. Жунг и Сноуден припадају истој врсти људи који су се кроз интензивне обуке и припреме отуђили од природе и остатка света зарад државне безбедности. * Ваш јунак улази у тајне кинеске обавештајне службе. Шта читаоце очекује у овој његовој авантури? - Данас је најтеже пронаћи кључ мистериозних тајни људског срца. Моја прича покушава да кроз успон и пад једног генија пронађе јединствени код не само тајне обавештајне службе већ и људског срца и историје народа. Жао ми је што морам да кажем да тајну одрастања и зрелости почињемо да разумемо и спознајемо тек онда када преживимо горку патњу. Открићете да без муке нема науке. Иначе, сви ликови и догађаји у "Шифри Соломон" су измишљени, али су базирани на истини и истовремено на неки начин моћнији и интересантнији од ње. Они помажу у стварању илузије у којој би читаоци волели да се нађу. И то је моје једино тајно оружје са којим могу да станем на црту и будем равноправан са другим средствима јавног изражавања, као што су телевизија, новине, интернет.

Прочитајте још: Очи целог света упрте у Путинову посету Београду

* Критичари су приметили да ваша дела, иако припадају популарној литератури, имају високе књижевне домете? - Не мислим да је бити популаран у супротности са високом књижевношћу. Моја мисија као романописца састоји се у проучавању два различита жанра које повезује заједничка нит. Можда не постоји широк пут до њих, али морате бар пронаћи кривудаву стазу између њих. Роман мора да понуди снажан заплет и то је основа за сваку добру књигу. Уколико пружите и духовно просветљење, то је шлаг на торту. У данашње време многи романописци покушавају да буду дубокоумни без занимљиве приче. * Где налазите идеје за књиге и којим ритмом пишете? - Више се ослањам на стрпљење и упорност него на инспирацију. Пишем сваки дан. Некада бих, у било које доба дана или ноћи, писао сатима неколико стотина речи. Остајем тако сам свој заточеник, али то је цена коју морате да платите ако желите да постанете добар романописац. Писање је најбољи учитељ. Другим речима, сматрам да нисам талентован, али поседујем стрпљење и имам вољу да будем упоран. Надарени писци су у стању да напишу целу причу у тренутку инспирације, али ја морам да копам кроз свој живот данима, понекад месецима и годинама. * Колико се у Кини данас чита и шта се највише чита, колики су тиражи, који писци могу да живе од свог пера? - Веома је тешко рећи шта Кинези воле да читају, јер имамо 31 провинцију са популацијом од скоро 1,4 милијарде људи. Долазим из Зеијанг провинције на источној обали Кине, чија је површина скоро 102.000 квадратних километара и има скоро 60 милиона становника. Тренутно сам председник удружења писаца које чини готово 2.000 аутора. Процењује се да се у Кини сваке године напише најмање 4.000 романа. Генерално гледајући прво издање штампа се у 5.000 до 10.000 примерака, а само неколико наслова издају се у неколико десетина и стотина хиљада примерака. Моји романи обично успеју да се продају у тиражу од пола милиона примерака. Од продаје филмских права само за један роман успевам да зарадим милионе јуана. Међутим већина писаца који се нису прославили веома тешко успевају да живе од пера. Они су принуђени да себи обезбеде додатне послове. Извор: Вечерње Новости