Правда

Центар те државе била је Србија. А било какав развој Србије данас, као независног играча, директно је повезан са сарадњом и заједничким пројектима са Руском Федерацијом. Ово, у разговору за „Новости“, оцењује Леонид Савин, уредник руског часописа „Геополитика“, који је претходне недеље одржао предавања у Београду и Новом Саду. * За какав вид сарадње наших двеју земаља се залажете? Овде има тумачења да свако ближе везивање за Русију,  Србију уводи у статус губерније? - Србија никад неће бити руска губернија. Чак и Белорусија, која нам је много ближа, и са којом имамо савез, у потпуности је независна у односу на Русију. Наша сарадња треба да се шири политички, економски и културно. * Београд се определио да иде ка ЕУ јер у тој заједници види шансу за економско снажење... - Многе државе ЕУ на ивици су економске провалије или су већ у њој. Људима из источне Европе ЕУ се представља као елдорадо, а реалност коју људи унутар ЕУ живе нешто је сасвим друго. * Ако ЕУ није сасвим добро решење, где су друга? - У учвршћивању суверенитета Србије. Друго је стварање коалиција које нису строго везане за географски положај. Државе БРИКС, рецимо, нису међусобно географски повезане, али чине прилично јаку економску и геополитичку коалицију. Иде ли Стари континент стазом даљег уситњавања држава? - Такве тенденције су јаке. Пројекат ЕУ показао се као несрећан и народи у појединим државама, незадовољни тренутним стањем, желе да размотре алтернативе. Глобализација изазива повратну реакцију у виду разних облика национализама.

Прочитајте још: Графити ИСИС у Дечанима!

* Има мишљења да се „негде“ кују планови даљег фрагментирања Србије (Војводина, Санџак). Да ли су то спекулације или те намере постоје и ко стоји иза њих? - Институти који се баве таквим плановима тешко да ће отворити своја документа док су пројекти у току, па ћемо одговоре вероватно добити кроз 50 година. Чињеница јесте да постоји дискурс који се креће у том правцу, било да се ради о верском, политичком или регионалном. Он нам указује да и те како постоје силе које желе да наставе рашчлањивање Србије. Такви дискурси обично се уклапају у шире планове одређених геополитичких доктрина. Видели смо то на примеру стратегијске дубине у доктрини коју је Ахмет Давутоглу изнео као министар спољних послова Турске. * Хоће ли председавање Србије ОЕБС-у 2015. пољуљати њен став да признаје целовитост Украјине, а не уводи санкције Русији? - Са ОЕБС-ом или без њега, притисци лобија из ЕУ су јаки и највероватније ће представник Србије заузимати проевропску позицију. Наравно да бих ја желео да Србија призна Крим као део Руске Федерације на исти начин на који Русија не признаје Косово ван Србије. * На основу којих принципа би Србија тако могла да поступи, не би ли се то тумачило као признавање Косова? - Не би. Због чега? Логика за такав потез налази се у нашим заједничким интересима. * А међународно право? - О његовом постојању, нажалост, више не можемо да говоримо. После грубог косовског преседана, оно је фарса и формат тог права мора под хитно да се мења. Проблем садашњег међународног права је у томе што она страна која има силу може да га тумачи како њој одговара. * Заговорник сте мултиполарног светског поретка, када ћемо до њега стићи? - То није пројекат за наредних неколико година, већ за предстојеће деценије. У првим је етапама и природно је да се поводом његове реализације осећа жесток отпор некадашњег центра хегемоније - САД. * ЗА Русију кажете да није део ни Европе, ни Азије, а Србија се од давнина сматрала као Запад Истоку и Исток Западу. Јесу ли наше позиције сличне? - Апсолутно! Као државе и друштва ми смо својеврсни мостови између различитих типова цивилизација. Србија је западни део православне евроазијске цивилизације. Већ преко њених граница налази се евроатлантска граница. Извор: Вечерње Новости