Правда

Узимање лекова на своју руку постала је пракса, који људи у Србији често користе. Иако прописи налажу да се без рецепта већина медикамената не може добити, реалност је сасвим другачија. Андол, аспирин, бромазепам, бруфен, витамински препарати и антибиотици, могу да се набаве на сваком ћошку и пију углавном без претходне консултације са лекаром. Једноставно, постало је друштвено прихватљиво да сами себи „препишемо“ лекове. Колико је њихова претерана и неконтролисана употреба штетна и да ли смо баш нација склона таблетоманији, за Новости објашњава специјалиста фармакологије, клиничке фармакологије и токсикологије професор др Милица Простран: - Самоиницијативно узимање лекова није наш изум. То раде у свим земљама, једино што се зна шта може да се изда на лични захтев, а за шта мора да постоји рецепт. Рецимо, ако се користи бруфен против болова, од 400 милиграма може да се да без рецепта, а ако је јачина већа требало би уз рецепт. Наравно, краткотрајне болове у мишићима или главобољу не морате да трпете, већ узмите неки аналгетик. Али, ако такво стање постане дугорочно, треба отићи лекару. Што се тиче учесталости не ваља претеривати, јер без обзира на ефикасност, често узимање може да изазове крварење у желуцу. Исто се односи и на аспирин. За неке кардиоваскуларне болести, дозе од сто милиграма су обавезне. С друге стране, уколико постоји још нека друга пратећа болест, лек може да изазове крварење. Управо из тих разлога је неопходна консултација са лекаром. Многи самоиницијативно пију антибиотике? - Узимање антибиотика на своју руку апсолутно није препоручљиво. Као вид терапије могу да се користе искључиво на рецепт. Узимање антибитика на три дана ради сузбијања кашља и других пратећих симптома везаних за прехладе, грип и друге најчешће сезонске болести које нападају дисајне путеве, потпуно је контрапродуктивно. Само узимањем антибиотика од пет до седам дана за већи број индикација се укида резистенција, односно отпорност на бактерије. Мишљење лекара је важно и због других лекова који у садејству стварају одређене интеракције, у виду нежељених ефеката. Што је већи број лекова, то је већи број интеракција у смислу појачавања дејства једног или смањивања другог. Уз то, мора да се води рачуна и о узимању одређених намирница које доводе до колизије са појединим антибиотицима. Примера ради, приликом узимања тетрациклина никако не сме да се конзумира млеко у било ком облику, јер потире његово деловање. Исто се односи и на оралне антикоагулантне лекове. Због витамина К није пожељно узимати зелену салати, јер се ствара лоша интеракција. Додуше, нови антикоагулантни лекови дабигатрон ефексилат, апиксабан и ривароксабан, немају интеракцију са храном. А шта је са суплементима? - За лакше тегобе као што су благе главобоље и благи болови у грлу могу да се узимају витамински суплементи и аналгетици. Са соковима, због шећера, треба бити опрезан, а на антибиотике заборавити! Суплементе, заправо, треба рационално користити. Велике дозе витамина од 500 до 1.000 милиграма нису рационалне, јер се све то излучује преко бубрега. Рецимо, велике дозе витамина Ц могу да доведу до стварања каменчића у бубрегу. Заправо, суплементи могу да се узимају тек пошто се детаљно прочита упутство да би се видело шта садрже, а и због деловања на лекове који су у обавезној терапији. Сок од грејпфрута, примера ради, може да мења улогу имуносупресивних лекова, јер кочи одређене ензиме у јетри.

Прочитајте још:Пет навика које шкоде вашим зубимаЕво за колико минута вам једна цигарета скраћује живот

Ко је у популацији посебно осетљив код оваквог начина лечења? - Труднице би генерално требало да избегавају лекове, а посебно у прва три месеца. У том периоду долази до органогенезе плода, односно стварања органа и чула. Ако трудница има неку хроничну болест, наравно да ће узимати одређене лекове, али под стриктним надзором лекара. Деца до 18 година такође су посебно осетљива категорија и код њих мора да се води рачуна и о дозама лека и о режиму дозирања. То је зато што велики број медикамената за децу није прошао клиничка испитивања у пракси, као што је то случај са одраслим пацијентима, па нежељена дејства некада и могу да се очекују. Тек сада Европска агенција за лекове је дозволила строго контролисана клиничка испитивања на најмлађим пацијентима. А када је реч о старијим особама? - Старије особе углавном имају више удружених болести, због чега је количина лекова које пију велика. Њима се тек не препоручује самоиницијативно узимање било каквог лека без консултације са лекаром. Због различитих доза и карактеристика нежељена дејства су неминовна. Велики број лекова током времена доводи до поремећаја крвног притиска, падова и ломова кукова и других дугих костију. Иако звучи невероватно, поједини тешки хронични болесници дневно узимају чак 16 различитих лекова, па се лако може претпоставити да су извесна нежељена дејства очекивана. За њих лекар има пресудну важност. Извор: Пресс