Правда

„Кључни критерујум када је реч о економији и пријему у ЕУ јесте да ли земља кандидат има функционалну тржишну економију”, каже он у интервјуу за недељник Време. Неке од олбласти релевантне за ово питање, додаје, су субвенције, државна помоћ, предузећа у државном власништву. „Те примедбе су адресиране не само Србији него и другим земљама кандидатима, тако да Србија није изузетак”, навео је шеф Делегације ЕУ у Србији. Девенпорт, наиме, сматра да када је реч о Србији направљен велики напредак и као такав он је препознат у Извештају. Извештај, међутим, истиче и проблеме, тешкоће и оне области у којима није постигнут довољан напредак, наводећи кораке које је потребно предузети. „Таква је рецимо примена неких делова Споразума о стабилизацји и придруживању, када је реч о државној помоћи, заштити животне средине, пољопривреди, заштити потрошача. Извештај је врло детаљан”, каже Девенпорт. Он мисли да Извештај рефлектује напоран рад и широк спектар консултација и велики допринос, како каже, широког круга организација, укључујући, с једне стране, тела и државе чланице ЕУ, Владе Србије, али и независне изворе, као што су представници цивилног друштва, парламентарци, бизнис асоцијације и организације. „Оно чиме сам најзадовољнији, када говоримо о реакцијама након објављивања Извештаја, јесте то што је он врло прецизан и уравнотежен. Покрива врсло широк спектар области, као и велики број индикатора које Европска комисија узима у обзир када је реч о задовољавању критеријума”, рекао је Девенпорт. Кад је реч о економској ситуацији Србије у светлу придруживања - економија Србије има своје проблеме који су добро познати, а додатно је ослабљена мајским поплавама. „Стога када упоредимо Извештај о непретку Србије из 2013. и овогодишњи, кључне примедбе из области економије јесу да Србија треба да почне да примењује нови приступ, како би на крају испунила критеријуме”, рекао је Девонпорт. Утисак овог европског дипломате је да је за Србију много важније формирање поуздане и предвидиве пословне климе него инсистирање на привлачењу страних инвеститора. „Ту пре свега мислим на реформу јавног сектора и креирање оквира за приватизацију јавних предузећа. Веома битно је усвајање новог законодавства у областси изградње и планирања. Осим тога, у овој области је фундаментално важна борба против корупције”, каже Девенпорт.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Ево како Раша Тудеј види „путиноманију“ у Београду!

Упитан да ли Јужни ток може да представља проблем у процесу придруживања Србије ЕУ, Девонпорт истиче да је став ЕК по том питању јасан. „Било који гасовод који пролази кроз територију ЕУ мора да буде у складу са прописима ЕУ”, каже он и додај еда Комисија има одговорност да обезбеди поштовање тих прописа. О стању на српској медијској сцени, Девенпорт каже да забринутост која је изражена у Извештају није никакво изненађење, те да је и сам више пута изражавао забринутост због истих ствари у последњих година дана, и јавна и на друге начине. „Да би ту дошло до побољшања, све стране морају да уложе напоре. Влада свакако сноси одговорност, јер као и у свакој демократски уређеној земљи, она је задужена да креира здраво окружење у ком медији могу да раде свој посао”, каже Девенпорт који сматра да је новинарска професија одговорна да осигура квалитет и професионалне стандарде.