Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин није ни Арапин ни руски олигарх да би његов државни авион имао ентеријер опточен златом и драгим камењем, како је то наведено у већини наших медија ових дана. Не знам где је нађен тај „податак”, да ли у западним медијима или је узет из руских опозиционих медија, ко је то видео и потврдио, да ли некоме лајсна обојена у жуто изгледа као златна или би жарко волео да је то тако... Можда је неко од новинара кружио по председничком авиону и детектором за метале испитивао природу материјала уграђених улетеће командно место Владимира Путина? Хоће ли онда неко и слику у згради „Политике” с оквиром жуте боје прогласити за слику са златним оквиром? Јер – у нашој је згради и Комерцијална банка. Свашта је објављено у нашим, а још више у страним медијима поводом војне параде у Београду и посете Владимира Путина. Део српске опозиције замера властима „умиљавање и прилагођавање” Русији, то јест Путину. Тврди се да је датум војне параде усклађен са датумом доласка Путина у Београд. Хајде, и да је то истина, у чему је проблем? Да нису можда својевремени доласци Џозефа Бајдена и Хилари Клинтон у Београд усклађивани са слободним временом тадашњих лидера Србије? „Хало, Бела кућо, обавештавамо вас да потпредседник САД неће моћи бити примљен у Београду 15. маја јер наш председник има тог дана коктел у хотелу ’Метропол’ поводом конференције о развоју локалних заједница и филантропије.” Па ко је примао државну секретарку САД госпођу Клинтон испред Палате „Србија” са свим почастима које се дају само председницима држава? Или зашто је Џозеф Бајден имао у Београду државни третман председника САД? Ко се то тада умиљавао и прилагођавао Вашингтону да би сада имао било какво морално право да приговара војној паради и Путину. Сви знамо ко. Београђани су могли да руског председника виде уживо са раздаљине од двадесетак метара, госпођу Клинтон и господина Бајдена нису могли да виде ни кроз рупе од таванских црепова, само и искључиво на телевизији. То је специјална врста српске добродошлице, нема мајци контакта са народом. Мислим на ове с омиљеног Запада. Тако ће нас волети још више. До потпуног умиљавања. Дакле, војна парада је протекла у савршеном реду, војска је показала да успешно дејствује у свим метеоусловима. Наравно, нисмо показали све што имамо, али, укупно гледано, све је било сјајно.
Прочитајте још:ПУТИН: Срби се опиру притисцима и зато их поштујем!Прилика за потпуно обнављање руско-српског партнерстваЧак су и генерали без шлемова изгледали довољно милитантно да не делују превише претећи. Медијска пажња света, пре свега са простора некадашње СФРЈ, била је, барем тог дана, усмерена на Београд, а Србија изгледа полако преузима улогу некадашње Југославије. У позитивном смислу: економија, саобраћај, трговина, политика, војна индустрија... А какав је Владимир Путин изблиза? Пре свега, зрачи невиђеном харизмом. За неке је она хладна, за друге пријатељска. Гледа вас очима које пажљиво и тренутно процењују саговорника. Гледа вас аналитички и изгледа као да никоме одмах не верује сто одсто. По свему судећи, његово поверење мора добро да се заслужи. Има нешто и дечачки и хладно претеће у очима. Иначе је сасвим једноставан у понашању, можда мало више уздржан у односу на наше политичаре. И окружење Владимира Путина сасвим је једноставно и природно, Путинов портпарол Дмитриј Песков прави је професионалац. Видело се и да секретарице за медије имају велико искуство у раду са новинарима. Оне и даме из протокола Путина биле су обучене сасвим једноставно и без високих штикли од 20 центиметара. Али је зато наш протокол био као са модне ревије. Био сам просто задивљен... Но, ако игноришемо наше штикле од 20 центиметара, онда је Владимир Путин у Београду поручио свету да постоје само три могуће опције будућности света: хаос који ће се и даље продубљивати, а тиме и несигурност и дезинтеграција многих држава, наставак америчког империјалног понашања или алтернативно америчко одустајање од своје „изузетности”. Наставак хаоса није неизбежан, али није неизбежан ни реакционарни повратак међународним парадигмама из далеке или ближе прошлости. Да би се то све и пребродило, потребни су воља и средства да се то и спроведе. Американци средства имају. Да ли имају и вољу? Извор: Политика
