Правда

Кинеске власти не објављују званичне податке o свом нуклеарном арсеналу. По оценама већине војних стручњака, Кина тренутно има око 250 нуклеарних бојевих глава. МИП КНР је 2004. године изјавио да КНР има најмањи нуклеарни арсенал од све петорке званичних нуклеарних држава. Тада је то значило да бојевих глава има мање него Велика Британија, која је у том тренутку имала 225 пуњења. Сматрало се да Кина располаже с највише 200 пуњења. Дакле, стални раст арсенала је већ у току.

Многи стручњаци скрећу пажњу на то да процес разоружања треба да носи свеопшти карактер и да у њему не треба да учествују само Русија и САД, већ и друге нуклеарне суперсиле, између осталих и Кина. Ипак, Кина и даље избегава учествовање у оваквим преговорима. Притом се Пекинг званично придржава става да је спреман да преговара о ограничењу стратешког наоружања тек након што САД и Русија заиста смање своје.

Прочитајте још:Рама за ЦНН: Мој брат нема везе са дроном, идем у Београд!

Један од водећих руских стручњака за међународне односе, академик Алексеј Арбатов сматра да ће то што Кина не учествује у процесу разоружања озбиљно пољуљати режим неширења нуклеарног оружја:

Не можемо заједно с САД и другим великим силама да постигнемо јачање режима неширења ако не будемо ишли путем смањивања нуклеарног оружја. То је изричито написано у члану 6 Споразума о неширењу нуклеарног оружја (СННО) по којем нуклеарне државе – чланице споразума преузимају обавезу да иду путем нуклеарног разоружања у замену за обавезу ненуклеарних држава да неће производити атомско оружје. Пошто у току многих година нису све нуклеарне државе испуниле ову обавезу, СННО је почео да пуца по свим шавовима, што је за глобалну безбедност врло забрињавајуће.

Очигледно је да крах режима неширења може довести до крајње негативних последица у оквиру појединачно узетих региона и у глобалним размерама. Не можемо да се не замислимо над тим какве страшне последице могу очекивати цео свет уколико нуклеарно оружје доспе у руке терористичких организација. С ове тачке гледишта би придруживање Кине дијалогу о нуклеарном разоружавању несумњиво било корисно.

Међутим, стручњаци се слажу у томе да би сад за кинеско руководство било тешко да донесе „радикалну одлуку“. Кина је забринута због нуклеарног потенцијала Индије која није учесница у СННО. У споразуму не учествује ни сусед који стално изазива бригу Кине – Северна Кореја. Поседовање нуклеарног оружја је за Кину инструмент који омогућава спречавање војне интервенције САД у евентуалном сукобу око Тајвана. Тако да је пре „нуклеарног рестартовања“ потребно опште рестартовање у односима између Пекинга и Вашингтона, тачније, одрицање САД од политике задржавања Кине. По свему судећи, до тога је још далеко.