Правда

Овако ситуацију са раком дојке, у месецу борбе против опаке болести од које годишње у нашој земљи умре 1.600 жена, илуструје др Иван Марковић, асистент доктор медицинских наука, хирург на Институту за онкологију и радиологију Србије. Рано откривање карцинома дојке подразумева да је он ин ситу карцином (неинвазивни) или тумор до два центиметра који није дао метастазе у регионалне лимфне чворове. Тада је и проценат излечења највећи - појашњава др Марковић.  Према подацима Института за јавно здравље републике Србије "Др Милан Јовановић Батут", у Србији се региструје свега један одсто карцинома ин ситу и око 54 одсто карцинома локализованих само у дојци. Чак 35 одсто пацијенткиња већ има метастазе у лимфним чворовима и око 10 одсто удаљене метастазе.

Прочитајте још: (ВИДЕО) Шаровић: Прича Расима Љајића је лицемерна

Док у САД, на пример, где се организовани скрининг спроводи од 1963. године, 20 одсто откривених карцинома је ин ситу, 67 одсто са локализованом болешћу, и свега 9 процената са лимфонодалним метастазама. Зато је организовани мамографски скрининг једини начиноткрића раног карционома дојке и смањења смртности. Самопреглед и клинички прегледи палпацијом се саветују већ од 20. године живота, ултразвук од 30. док се мамографија као скрининг препоручује од 50. до 70. године,када учесталост рака дојке код жена значајно расте, додаје др Марковић. Мамографију, која је "златни стандард" у откривању рака дојке треба радити на две године,јерједино она може да открије микрокалцификације које су често знак почетног - ин ситу карцинома. Редослед и избор терапије зависе од стадијума болести и посебнихпараметара самог тумора. Хирургија, зрачна терапија и системска терапија су стандард у лечењу рака дојке у целом свету, па и код нас. Хирургија и зрачна терапија су локалне терапије, док системска подразумева примену лекова који делују на цео организам (цитотоксични лекови, хормонска терапија и последњих година биолошка терапија). - Није свака терапија индикована код сваке пацијенткиње, одлука о лечењу доноси се конзилијарно и индвидуално за сваког пацијента - сугерише др Марковић. - Циљана хормонскатерапија код хормоно зависних тумора, се користи већ скорошест деценија, а последњих петнаестак година у употреби су и други "хормонски" лекови - инхибитори ароматазе. Са убрзаним развојем науке открива се све више протеина- рецептора на површини тумора па тако и лекова који циљано делују, и доступни суи нашим пацијентима код којих постоје индикације за њихову примену, односно код којих оваква биолошкатерапија даје резултате. У настанку болести одређену улогу имају и генетски фактори, који су одговорни за око 10 до 15 одсто карцинома дојке. Али, треба направити разлику између "фамилијарних" карцинома, којих је око 10 одсто и наследених. "Фамилијарни" карциноми указују на појаву карцинома дојке у широј фамилији али нису наследни, док су наследни карциноми, којих је око пет одсто везани за мутације у генима за рак дојке (БРЦА 1 и 2). - Са "модом" генетских тестирања, која су изузетно скупа, треба бити веома опрезан - упозорава др Иван Марковић. - Селекција жена и породица који су под ризиком за наследни рак дојке мора се проводити у високо специјализованим онколошким центрима и генетским саветовалиштима. Једино на тај начин је могуће донети оптималну одлуку о томе да ли пацијенткињу пратити уз посебне контроле или урадити превентивне мастектомије са или без реконструкције, које са собом носе и ризик од компликација као и 10 одсто ризика за појаву карцинома у минималном остатку ткива дојке. Скрининг Рак дојке је најчешћи рак код жена, а учесталост обољевања расте у целом свету. То говори у прилог постојању фактора ризика које још увек не познајемо, или на њих не можемо утицати примарном превенцијом - сматра др Иван Марковић. - Стопа обољевања је значајно већа у економски високо развијеним земљама, али у њима се и смањује стопа умирања због рака дојке. Најважнију улогу у смањењу смртности (25 до 30 одсто) има организовани мамографски скрининг за жене у ризичним годинама, али је од суштинског значаја да одазив жена буде око 70 одсто. Од ове године у Србији је у неколико региона започет организовани скрининг позивањем жена старости између 50 и 70 година на иницијалну мамографију а према препорукама Водича за дијагностиковање и лечење рака дојке Министарства здравља Републике Србије. Додатна терапија Како би се умањио ризик од повратка болести и продужило преживљавање, често је након операције неопходна и радиотерапија и додатна превентивна терапија лековима. Овакав поступак индикован је код већине пацијенткиња, осим код почетних и малих локализованих карцинома са очекивано добром прогнозом. Због тога је погрешно мишљење да се цитостатици примењују само у узнапредовалој или метастатској болести. Извор: Вечерње Новости