Правда

Међутим, у Новом Саду током прошле године забележено је око шест пута више разбојништава него почетком деведесетих. Велико повећање у односу на пре више од 20 година бележи и Крагујевац, у којем се 2013. године догодило пет пута више разбојништава, као и Ниш са троструко већим бројем ових кривичних дела. Криминолог Златко Николић, виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања каже за „Политику” да су за вишеструко повећан број разбојништава у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, у односу на период од пре више од 20 година, одговорни надлежни државни органи. „Неке од ових управа биле су дуг временски период без шефова. Поред тога имали смо и слабу ефикасност судства. Испуштена је социјална и политичка контрола. Направљен је вакум у којем је дошло до пораста криминала”, оцењује Николић. Наш саговорник наводи да је разбојништава генерално више због сиромаштва. „То, међутим, не значи да смо деведестих година прошлог века били богатији, већ да се раније ишло више у крађе. Сада не постоје „кочнице” и  починиоци не презају од употребе силе и оружја да би дошли до плена”, оцењује Николић. У Београду је број разбојништава од јануара до септембра ове године смањен за 17,5 одсто у односу на исти период прошле године. Реч је о континуираном паду броја разбојништава у главном граду, што је последица свакодневног рада полиције и хапшења организованих криминалних група разбојника, каже за „Политику” Александар Јанковић, шеф Одсека за сузбијање разбојништава у београдској полицији.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Досадно вам је да гледате временску прогнозу? Погледајте шта пропуштате!

„Организованих криминалних група разбојника нема. Наша сазнања и подаци показују да разбојништва већином чине појединци и то углавном зависници од наркотика. Њихова мета су дневни пазари најчешће у продавницама, трафикама, на улици. Разбојништва врше неплански у зависности од потреба за наркотицима. Износи које опљачкају су од 5.000, 10.000 и 15.000 динара”, наводи Јанковић. Он каже да у овој години није забележено разбојништво транспорта новца, којих је раније било. Јанковић подсећа да је трочлана група разбојника ухапшена пре два месеца. Они су опљачкали пет банака, једну прошле године и четири ове године. Међу разбојницима, каже Јанковић, углавном су починиоци старости између 18 и 25 година, а све је више и малолетника. Разбојништво је једно од најтежих кривичних дела, јер подразумева претњу и употребу силе, због чега починиоцу прети казна од две до 10 година затвора. Уколико је дело починила група или је током разбојништва жртва тешко повређена или је реч о износу већем од 1,5 милиона динара, предвиђена је казна од три до 15 година. Најмање пет година у затвору провешће чланови организоване криминалне групе који почине разбојништво година затвора. Извор: Политика (Данијела Вукосављевић)