Правда

- Очекивали смо да се на утакмици Србије и Албаније деси таква једна провокација. И нама се у Грчкој десио инцидент пре годину дана. Један играч Паока Албанац носио је мајицу са заставом велике Албаније и ознакама УЧК, а касније је рекао да није знао шта је то - каже Спиридон Сфетас, грчки историчар, ванредни професор балканске историје на Универзитету Аристотел у Солуну. Откад се са Призренском лигом крајем 19. века јавила идеја уједињења свих Албанаца у једну државу, она је, за разлику од других великонационалних идеја тог времена, остала да живи све до данас. Ново је, у односу на време од пре неколико година, да идеја велике Албаније није више табу тема међу Албанцима. Кад је узимано Косово, тад је главна прича била да се оно неће ујединити са Албанијом. Чињеница на терену је, међутим, да не постоје границе између Албаније и Косова, и Албаније и Западне Македоније. Већ је створен заједнички економски простор - каже Сфетас. Грчка, истиче он, није територијално угрожена овом идејом, не само због чињенице што је чланица ЕУ, већ и због тога што нема албанску националну мањину. Грци су, наиме, након Другог светског рата протерали Албанце из Епира који су били колаборационисти и одузели им имовину. - Они сада врше пропаганду из Албаније и траже реституцију. Нама већа опасност прети од албанско-турских веза, а не директно од Албанаца. Осим тога, наша грчка мањина у Албанији је угрожена, што се видело у нападима на њих после провокације у Београду - каже Сфетас. Да је великоалбански пројекат у току, нема никакву дилему црногорски историчар Ђорђе Борозан, један од најбољих познавалаца идеје и праксе великоалбанског национализма. - Инцидент у Београду је тежак и трагичан наговештај болне прошлости. То нам само говори да се овај балкански простор није умирио и да је, нажалост, жив најгори од свих великонационалистичких пројеката на Балкану, великоалбански - каже Борозан. Он подсећа да је у том пројекту и део Црне Горе, јер много Албанаца у њој живе, и да није случајно што се и на црногорском тлу након провокације у Београду било инцидената. Још је симптоматичније то што, каже Борозан, Албанци истичу да су једина земља на свету која је окружена искључиво својим народом - Албанцима. Знатан део данашње Македоније, готово цела западна Македонија, укључујући и Скопље, уцртан је у мапу велике Албаније. Неретко из ове бивше југословенске републике долазе вести о демонстрацијама у којима Албанци траже више националних права. Ипак, поједини македонски историчари тврде да Албанци у Македонији (осим фанатика којих има свуда) нису таоци деветаестовековне идеје, те да и они желе у ЕУ, као остали народи Балкана. Иза провокације у Београду, сматрају, стоји манипулација. - Актуелизација великоалбанске идеје и њено “плашење” народа дешавало се увек кад је некоме то било потребно за политичке циљеве. Одређене структуре желе да унесу немир међу становништво, а идејом велике Албаније служе се као претњом - каже Катерина Тодороска, саветница у Институту за националну историју у Скопљу, додајући да су то кроз историју радиле велике силе. Великоалбански пројекат имао је спонзоре од почетка. - Пројекат је подстакнут од турске Порте, на њега ће се наслонити Аустроугарска, а касније и фашистичка Италија и Трећи рајх. Постоје документа у Вашингтону која потврђују да су САД 1940. знале да италијанска пропаганда користи идеју велике Албаније против Југославије - каже наш историчар Миле Бјелајац.

Прочитајте још:

ВУЧИЋ: Не дамо да нас било ко понижава!

Први скуп „светске владе у сенци“ у Београду!

Већина историчара у региону слаже се да је пројекат велике Албаније у току. - Тај процес је у току одавно, он није од јуче. За њега је главно да има подршку великих сила. А Албанци данас имају подршку САД, појединих европских и муслиманских земаља. Србија је у тешком положају, а Македонија је најрањивија - закључује академик, историчар Драгољуб Живојиновић Извор: Вести онлајн/Блиц