"Слика" просечног купца у Србији може се представити овако: половину примања издваја на храну, штеди и смањује куповине, прати акцијска снижења, бира јефтиније намирнице... Занимљиво је да мобилне телефоне готово сви имају, без обзира на статус и стандард.
Положај потрошача у Србији није се значајно мењао годинама. Промене су само у нијансама. - Потрошачи у Србији одавно подмирују само основне животне потребе, за разлику од потрошача у земљама ЕУ, где се од упупног кућног буџета за храну издваја између 15 и 20 одсто, у Србији је то више од 40 - наглашава Вера Вида, из Центра за потрошаче Србије. - Квалитет и даље није одлучујући приликом куповине, већ цена. Купује се роба на акцијама, по бувљацима, продавницама половне робе. С друге стране, без обзира на стандард, нико се не одриче куповине скупих мобилних телефона и лаптопа. Свакако да томе доприносе погодности које нуде мобилни оператери и други трговци техничке робе. Телефон и за динар, рачунари који се плаћају на 12 месечних рата... У Асоцијацији потрошача Србије АПОС-у истичу да купци у Србији, због дугогодишњег веома ниског стандарда, нису у прилици да себи и својој породици омогуће квалитетну робу по пристојној цени. - Ако грађани једне државе дуги низ година живе „испод просека“ у социјално-економском смислу, онда је објашњива потреба за куповином скупих телефона - сматра Јованка Николић, из АПОС-а. - На тај начин желе да виртуелно подигну свој стандард, верујући да себи ипак нешто могу да приуште. Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Србије, каже да, према истраживањима, већина потрошача, више од 80 одсто њих није у могућности да штеди. Сва примања „одлазе“ на задовољавање текућих потреба. - Већина потрошача смањује куповине и опредељује се за јефтиније производе - наводи Богосављевић. - У напорима за преживљавање, цена је постала примаран критеријум при одлучивању шта и где купити.
Милијарде потроше на компјутер
Трговином на интернету преко домаћих и страних сајтова, грађани Србије су у првој половини ове године потрошили више од пет милијарди динара, односно око 42,7 милиона евра, показала је рачуница изведена на основу података Народне банке Србије (НБС). То значи да су грађани, у првих шест месеци, на „нету“ у просеку свакога дана трошили 28,3 милиона динара, односно око 237.000 евра. Највише се трошило на страним сајтовима, док је тек петина укупног износа потрошена на домаћим порталима. „На домаћим сајтовима је укупна вредност промета износила 1,13 милијарди динара, а трошено је у просеку 4.859 динара по трансакцији“, речено је Танјугу у НБС. На страним порталима, према подацима НБС, остварен је промет у вредности од 22 милиона евра, 10,6 милиона америчких долара, око два милиона британских фунти и 302.939 швајцарских франака. Укупно, у првих шест месеци, обављено је готово милион трансакција на интернету.
Прочитајте још:НОВА ЕРА: Кина и Русија прешле на рубљу – избацују долар!Пејпал: Не радимо у Србији због техничких проблема, иначе је све како треба!
Шта се променило
Начин куповине се последњих година много променио. Може да се купује и рано ујутро и касно увече, током ноћи, онлајн из фотеље... Знатно је повећана и понуда појединих производа - постоји, рецимо, нова сегментација јогурта и млека, интегралних производа, „органик“ и „премијум“ сокова и намаза, затим детерџената у облику гелова и таблета... Произвођачи и трговци се труде да изађу у сусрет купцима, прилагоде понуду, организују све више промоција - дневних, недељних, викенд, месечних, јер осетно пада продаја. Извор: Вечерње новости
