Правда

Летње рачунање времена у Србиjи почиње у последњоj недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена. Летње рачунање времена, чиjи jе циљ углавном уштеда електричне енергиjе, код нас jе први пут уведено 27. марта 1983. године. Oд 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњоj седмици септембра, на основу одлука коjе jе доносила влада, а 2006. jе донет нови закон у тоj области и летње рачунање времена усклађено jе с Eвропском Униjом. "Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у jесен, наjчешће за jедан сат, али тачан броj сати и датуми измена одређуjу се на локалном нивоу и подложни су променама. Померање казаљки у западноj Eвропи уведено jе почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућуjу уштеде у потрошњи електричне енергиjе, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикасниjим. Датум померања казаљки различит jе од државе до државе, тако да на северноj хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу. Померање времена се у већини случаjева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би изазвало веће проблеме за радно становништво. Прелазак на летње и зимско време први пут jе забележено 1916. године у земљама на северу Eвропе, а до сада jе уведено у око 70 земаља, углавном на северноj хемисфери. Oд 2002. године Eвропска униjа, као и остале земље у Eвропи, одредиле су да летње време почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра. На jужноj хемисфери jе почетак и краj летњег времена обрнут у односу на северну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена. Поjедини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, jер сматраjу да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.

Прочитајте још:КОЕЉОВ ПСИХОТЕСТ: Одговорите на само 3 питања да видите да ли болујете од деменције

Извор: Танјуг