Правда

"Није реално очекивати да ће бити простора за то да буџетска подршка пољопривреди у Србији знатније расте пре 2017. године”, без обзира на то што се и од појединих представника стручне јавности “прозива фамозних пет одсто” укупног државног буџета да буде намењено аграру, рекла је она Танјугу. Професорка Богданов, која је предводила Експертску групу за израду Стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије до 2024. године, напомиње да је и тим недавно усвојеним документом предвиђено да ће финансијска помоћ српском аграру битније расти за три године, односно када се наша земља пре свега оспособи за коришћење средстава ИПАРД програма ЕУ, намењених руралном развоју. Уз то ће “вероватно и сазрети свест у руководећим структурама” да је дошло време да се пољопривреди почне нешто и да враћа, на основу “ранијих заслуга” које је та привредна грана имала у укупној економији наше дрзаве, истакла је професорка Богданов. Напомињући да су “реалне потребе и реалне могућности” та објективна мера када је реч о финансијској подршци српском аграру, она је препоручила надлежнима да креирају такве мере које ће обезбедити много брижљивије и рационалније трошење онога чиме тренутно располажемо, јер како додаје, новца за пољопривреду “има колико има и неће га бити више у наредне три године”. Буџетска подршка требало би да буде пажљиво креирана “према потребама различитих профила корисника” и да се њени потенцијални корисници правилније одреде, односно “спречи да они велики (произвођачи) једу највећи део буџета” упозорава професорка Богданов истовремено напомињући да је Србија међу три европске земље с најнижим субвенцијама по хектару. Подршка државе пољопривреди јесте мала али је пре свега споран начин на који се троши новац за ту намену, сматра она оцењујући да тас подршка, према намени средстава и по структури корисника, “не гађа најбоље приоритетне циљеве који се пољопривреди постављају и изазове на које она треба да одговори”.

Прочитајте још:Влада новим буџетом смањила подршку пољопривредиБанкама посао кренуо лошије након смањења плата и пензија

Додатни проблем српском аграру је и тај да земље у окружењу, од којих су неке наши највећи конкуренти у тој области, имају знатно већу подршку пољопривреди јер располажу средствима из фондова ЕУ, па је стога неопходно да се у Србији “добро замислимо” и да учинимо све како бисмо одржали и повећали конкурентност наших пољопривредних произвођача, истиче професорка Богданов. Иако је ребалансом овогодишњег буџета предвиђено смањење средстава за пољопривреду од око четири милијарде динара, из ресорног министарства је објашњено да тиме није смањена количина новца намењена субвенцијама у аграру, да оне неће бити мењане, односно да ће остати исте у односу на период пре ребаланса. Произвођачи у Србији добијају 12.000 динара по хектару годишње, односно 6.000 динара “без рачуна” и толики износ за купљено гориво, семе и ђубриво. Аграрни буџет за ову годину планиран је на износ од 45,4 милијарде динара а ребалансом је смањен на 41,3 милијарде, јер како објашњавају представници министарства, та средства од око четири милијарде, која су била намењена за пројекте, не могу да буду реализована у овој години. Извор: Танјуг