На Косову Велику Албанију заступа Самоопредељење, трећа по снази странка у парламенту. У Србији, идеју Велике Албаније виде као потенцијалну опасност, и упозоравају да је та политика у успону.
После инцидента са дроном и заставом на стадиону у Београду, из Тиране су више пута поновили да је Велика Албанија само српска ноћна мора, а не њихов план и да их једино занима Велика Европа. "То никада није био део нашег политичког плана. Наш политички пројекат и циљ је да цео регион буде интегрисан у Европску унију и евроатлантске структуре", објашњава министар спољних послова Албаније Дитмир Бушати. Чињеница је да Социјалисти Едија Раме не заступају ту политику, али су они на изборима морали да се боре против Црвено-црне коалиције која је заговара. Своје представнике у Парламенту тако има Листа за природну Албанију која пропагира стварање јединиствене државе свих Албанаца на Балкану. На Косову је на том курсу "Самоопредљење", опозициона - али трећа странка по снази. Тако и у Тирани и у Приштини закључују: нема званичне великоалбанске политике, има само идеје. "Ако ћемо говорити о идеји етничке Албаније, она живи у главама многих Албанаца као рефлексија неправди које су учињене Албанцима 1912. и 1913. године када су повлачене границе посред албанских територија", каже саветник Владе Косова за спољне послове Азем Власи . У Србији управо у идеји виде као потенцијалну опасност и разлог за опрез. Упозоравају да је таква политика ипак у успону. "То што тренутно није победила или није водећа идеја велике, природне Албаније не треба никог да заварава, млади су добрим делом иза ње. Видите 2009. године је само девет одсто косовске популације било за Велику Албанију. Сад, у једном истраживању то је нарасло на 32 одсто", упозорава Душан Јањић из Форума за етничке односе.Прочитајте још: Одржан протест СРС испред Канцеларије Хашког трибуналаСа око 25 одсто колико их има у Македонији, Албанци јесу озбиљан политички фактор у тој земљи. И тамо има покушаја проглашења тзв. Републике Илириде и захтева неких албанских партија да се држава федерализује, али Скопље више брине то што између две етничке заједнице нема никаквих спона. "Односи између Албанаца и Македонаца у Македодинији су већ више година у врло великом застоју и то је заправо један тренд који треба да забрињава на културном и на политичком нивоу. Албанци и Македонци су изгубили интерес једни за друге и током времена, а то је све продукција у политичким круговима и код Албанаца и код Македонаца", каже политички аналитичар из Скопља Саша Орданоски. Идеја да сви Албанци живе у једној држави датира још од оснивања Призренске лиге 1878. године. Подразумева уједињење матичне државе са деловима територија које припадају Србији, Црној Гори, Македонији и Грчкој. Извор: РТС
