Правда

Овогодишњи историјски успех националних десних партија на изборима за Европски парламент озваничио је њихов излазак са маргине на главну политичку сцену, а придеви којима су обележаване - ултранационалистичке или екстремне, већ су замењени прикладнијим као што је патриотске. Успон Националног фронта у Француској, британске Партије независности (УКИП) или холандске Партије за слободу, заснован је углавном на чврстом националном и антиемигрантском ставу, а добрим делом је условљен економском кризом која већ годинама потреса Европу. Евроскептицизам је у основи деловања ових и других националистичких партија широм Европе, а њихови политички противници оспоравају им патриотизам називајући их "лажним патриотама". Заменик британског премијера Ник Клег, лидер либералних демократа, управо тако је назвао припаднике УКИП у предизборној кампањи за Европски парламент (ЕП), али је ова партија упркос томе освојила 24 посланичка мандата. "Они не размишљају о британским интересима, они су лажне патриоте. Загрнули су свој уски национализам у језик патриотизма. Они маскирају своје непријатељство према Европи", навео је Клег у мају. УКИП је одговорила питањем - да ли је могуће бити европатриота? Међутим и сам премијер Дејвид Камерон користио је обећање о одржавању референдума о останку Велике Британије у ЕУ као предизборни адут 2010. године када је освојио већину, а ни данас не пропушта прилику да се оштро супротстави Бриселу зарад рејтинга код куће. После референдума који је недавно одржан у Шкотској остала је дилема, да ли су патриоте они који су заговарали независност од Велике Британије, или већина која је гласала за останак у Уједињеном краљевству.

Прочитајте још:Исламска држава има капацитет да обара путничке авионеЕврозона на прагу треће рецесије у периоду од само шест година!

Слично питање постоји и у Шпанији где је на сцени каталонски патриотизам сепаратиста, насупрот шпанском унионистичком патриотизму који заговара јединство земље. И Белгија има своје фламанске "патриоте" окупљене у националистичкој Новој фламанској алијанси предвођене Бартом де Вевером који се залажу за отцепљење ове покрајине, а на другој страни је краљ, до прошле године Алберт Други, а сада његов син Филип. Краљу је тешко оспорити патриотизам, како у Шпанији тако и у Белгији, а ништа лакше није ни левичарску партију поистоветити са патриотском, јер тај придев у Европи пријања искључиво за десничаре. Када је реч о Марин Ле Пен, она је успела да за свега три године на челу Националног фронта преведе ову партију из реда ултранационалистичких и шовинистичких у патриотску са реалном перспективом да на наредним изборима у Француској оствари историјски добар резултат, као што је то учинила на изборима за ЕП освојивши 24 мандата. Пре 30 година, када је лидер Националног фронта њен отац Жан Мари Ле Пен био на врхунцу популарности у "неприродну" коалицију су ушли социјалисти Франсоа Митерана и конзервативци Жака Ширака да би га спречили да уђе у владу. Такав сценарио тешко би могао да се оствари у садашњим околностима у којима је Национални фронт патриотска странка која је део конзервативне деснице са већином у Сенату. Марин Ле Пен изјавила је недеавно да руског председника Владимира Путина сматра патриотом који је посвећен суверенитету свог народа и брани хришћанско наслеђе европске цивилизације, истовремено најављујући да ће "извући" Француску из ЕУ и НАТО. Извор: РТС