Правда

Према неким проценама, од депресивних поремећаја болује свака десета одрасла особа, а велики проблем представља то што болест често дуго остане неоткривена. Лоше расположење, проблеми са спавањем и изражена несаница, константна туга, премало или превише сна, превелики умор, изузетно ниско самопоуздање, малодушност, безвољност, па чак и суицидалне мисли, само су неки од симптома депресије. На депресију нико није имун, јавља се и код адолесцената, а у старијем добу се чак сматра нормалним пратиоцем старења. Неколико студија спроведених у последњој деценији дало је истоветне закључке - симптоми депресије могу да се ублаже физичком активношћу најмање три пута недељно у трајању од минимум једног сата. Наиме, током аеробних тренинга долази до отпуштања ендорфина, хормона који представља "природну дрогу" и који изазива добро расположење. Када сте физички активни, ваше тело отпушта ендорфине, који реагују са рецепторима у мозгу који утичу на доживљај бола. Ендорфини су истовремено окидач за позитивна осећања и смиреност попут морфина. Делују у мозгу и кичменој мождини и другим деловима тела. Неуронски рецептори које ендорфини изазивају су исти они на које делују и лекови против болова. Али за разлику од морфијума, или антидепресива, лучење ендорфина не изазива зависност. Ипак, научници признају да не познају до краја механизме којима физичка активност помаже у сузбијању депресивних тегоба, а неки тврде да стриктна повезаност заправо није доказана. Тим истраживача, предвођен др Шнехал Пинто Переиром са Института за дечје здравље UCLA Универзитета у Британији закључио је да истраживања претходних година показују између осталог да веза између вежбања и лечења депресије има низ ограничења, као и да су неке од студија на ову тему дале контрадикторне резултате. Пре свега, уочено је да у општој популацији одраслих особа, управо су они са депресивним симптомима најмање вољни да вежбају у поређењу са здравим појединцима. Зато се поставља питање, ако не можете депресивну особу да наведете да оде код лекара и потражи помоћ, или да пије медикаменте, на који начин ћете ту особу убедити да вежба? С друге стране, нека истраживања иду дотле да сугеришу да је физичка активност најефикаснија за сузбијање симптома депресије. Једно такво истраживање су спровела четири универзитета у Америци (три из Северне Каролине и један из Џорџије) на пацијентима који пате од тешке депресије. Испитивање је обухватило четири месеца лечења и шест месеци праћења пацијената. Болесници су подељени у три групе, од којих је једна добијала класичне лекове за депресију, друга је била подвргнута редовним физичким вежбама, а трећа група пацијената је лечена комбинацијом лекова и вежбања. Резултати су показали да је физичка активност најефикаснија терапија - не само да је највећи проценат пацијената из те групе излечен, већ је и проценат поново оболелих био најмањи.

Прочитајте још: Саопштење Звезде: Ђурићу, зашто нападаш државу, а штитиш ФСС?

Оно на чему лекари инсистирају у последње време је коришћење редовне физичке активности као превенције депресије. Процене из разних истраживања говоре да би, уколико вежба три пута недељно, ризик за одраслу особу да оболи од депресије могао да буде чак и до 20 одсто мањи, без обзира на друге факторе. Истраживачи су анализирали 11.135 испитаника рођених 1958. године. Пратили су их у узрасту од 23, 33, 42 и 50 година. Они су сами извештавали о нивоу физичких активности, док су симптоме депресије испитивали преко упитника који мери психолошку узнемиреност. Упоредни подаци су показали да је подизање нивоа физичке активности од нула до три пута недељно смањило ризик и до 20 одсто. Сваки додатни термин вежбања додатно је умањивао ризик за шест одсто! Коментаришући ове налазе, један од аутора студије, Крисина Пауер, професор епидемиологије и јавног здравља са Института за дечије здравље са UCLA универзитета, каже -када би свако био физички активан барем три пута недељно, не само да би смањили ризик и инциденцу депресије, већ и других болести попут гојазности, срчаних обољења, дијабетеса, несанице. Важан закључак до којег су истраживачи дошли је да редовно вежбање има позитиван ефекат на целу популацију, не само код оних који су у ризичној групи за клиничку депресију. Ако би морали да у једној реченици појасне на који начин вежбање "чудесно" опоравља депресивне, научници се слажу да је побошљање самопоздања и слике о себи, кључ психолошког и антидепресивног бенефита редовног вежбања. Каковежбатизасмањењедепресије?* Боље је трчати или шетати 20 до 30 минута, него дизати тегове * Од 45 пацијената са депресивним симптомима после можданог удара, после 10 недеља тренинга снаге сви су осећали побољшање * У поређењу са женама које нису ишле на јогу, свих 34 жене које су вежбале на овај начин осећале су умањење депресивних тегоба, показала је студија * Најмање 35 минута шетње на сунцу сваког дана има позитиван ефекат на расположење, јер сунце стимулише стварање сератонина Извор: Вечерње Новости