Правда

Оном ко има посао и редовну плату много је лакше да живи у унутрашњости, али је зато за оне који трагају за упражњеним радним местом велики град једина нада. Са две плате од око 40.000 динара, колико, на пример, добијају просветни или здравствени радници, у унутрашњости може пристојно да се живи, док у Београду једна таква зарада одлази на рату за кредит и рачуне, а друга једва претекне за храну, гардеробу и остале потрепштине неопходне за преживљавање. Пресељење људи у градове биће главна тенденција и у наредним деценијама. Лоша страна код нас је што је Београд, уз Нови Сад и донекле Ниш, остао практично једини пол привлачења становништва, јер су скоро све управне функције и највећи део капитала сконцентрисани у престоници - сматра Владимир Никитовић, научни сарадник у Институту друштвених наука. "Зато, за разлику од неких других земаља, ми у последње две деценије доживљавамо не само пресељења из села у град, већ пресељења из некада јаких индустријских центара, величине од 30.000 до 100.000 људи, у поменута три преостала велика урбана средишта. Дакле, код нас је постао проблем пражњења градова". Месечни боравак само једног детета у вртићу у Београду родитеље кошта 9.700 динара, док породица која живи у Јагодини или Сремској Митровици за исту услугу плаћа око 3.000 динара. Чињеница је, међутим, да су у Београду плате значајно веће него у унутрашњости, па би, према подацима Републичког завода за статисику, са једном београдском просечном платом од 56.616 динара Лесковчанин могао да подмири целу потрошачку корпу. Али, кад му послодавац исплати његову просечну зараду од 34.235 динара, он има за нешто више од пола потрошачке корпе за коју је у овом граду на југу Србије потребно 57.920 динара. У таквим, малим градовима у унутрашњости у којима је пропала индустрија, међу којима су и Крушевац и Врање, ситуација је много гора него у селима. У њима се, због велике незапослености, води борба за преживљавање. Економиста Данило Шуковић, такође, сматра да велики градови пружају велике могућности. То је основни мотив да многи грађани, посебно млади, напуштају свој завичај у унутрашњости, у жељи да обезбеде бољу будућност. "У Београду се може постићи боље образовање, релативно се лакше може доћи до посла, ма какав он био, и наравно могућности за провод и забаву су веће", додаје Шуковић. "Због тога имамо велику концентрацију становништва у главном граду, док унутрашњост, посебно многа изузетно лепа села остају "празна". То је, наравно, са опште друштвеног интереса веома штетна појава, јер се вредни природни ресурси у унтурашњости пропадају, односно остају неискоришћени, док престоница ограниченом инфраструктуром све теже задовољава потребе све већег броја грађана", наводи он. Председница Центра за потрошаче Србије, Вера Вида, напомиње да није случајно што се годишње по један мањи град пресели у Београд. "Квалитет живота у престоници неупоредиво је бољи него у малим местима, јер пружа веће могућности - сматра Вида. - Услови и начин живота су се променили, савремен човек се не задовољава само тиме да може да поједе и да преживи. Нормално је да оде у позориште, биоскоп, у неки тржни центар где натенане може да пазари, седне да предахне и попије кафицу, види се са пријатељима. Тога у мањим местима нема. Живот је стао. Некада развијени индустријски градови сада су "мртви". Такође, просечна примања у Београду много су већа него у малим местима. Све то на известан начин натера човека да напусти свој родни крај и да крене у бољи живот.", каже она. Ово је, додаје Шуковић, нажалост, одлика свих сиромашних земаља, у којима већина становништва спас тражи у великим градовима. "Многа природно изузетно лепа места у унутрашњости остала су без основне инфраструктуре, што је онемогућило њихов економски развој, а тиме и услове за пристојан живот њених грађана", оцењује Шуковић.

Прочитајте још: ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО: Ево шта раде српски војници у Либану!

"Држава, дакле, треба да реализује политику равномерног економског развоја, па ће тада многи грађани променити правац свог животног пута. То што сада иду у Београд, само је знак да се рационално понашају". Владимир Никитовић, научни сарадник у Институту друштвених наука, сматра да је неоправдано то што и даље кукамо за пражњењем села у којима се, нарочито у централној Србији, живи у условима који су готово непромењени у односу на време краљевине. "Из тог разлога, младо сеоско становништво махом и даље жели да оде у градове упркос неизвесности, док они који су отишли не желе да се врате. Они трпе све нелагодности урбаног живота у Србији, које су, очито и даље мање лоше од оних на селу. Демографски проблем је свакако пражњење градова као носилаца популационог развоја у савременом свету", напомиње Никитовић. Узрок томе је што је Београд деценијама представљао центар много веће територије од данашње Србије и што су неопходне деценије да се мрежа урбаних центара избалансира. Опасности актуелног концентрисања популације у региону Београда и околине су многобројне, а свакако најзначајније су оне безбедносног карактера имајући у виду да се југозападни и југоисточни региони Србије, нарочио погранични, убрзано празне. Извор: Б92