Правда

Наjпре jе промовисана књига "Говори Jована Скерлића у Народноj скупштини 1912-1914" у издању Службеног Гласника, а затим jе одржана трибина "Век без Jована Скерлића" на коjоj су говорили Игор Mандић и проф. др Mило Ломпар, а модератор jе била Mаjа Радонић. Приређивач књиге Скерлићевих говора Mаринко M. Вучинић jе истакао да се "готово не памте савремене парламентарне дебате, нити се њима придаjе довољна пажња и значаj" и то jе био jедна од разлога да се публикуjу Скерлићеви говори у парламенту. "На таj начин", додао jе Вучинић, "подсетићемо нашу политичку jавност да парламентарни говори могу бити пример узорног беседништва, политичке храбрости, моралности и компетентности коjи данас толико недостаjу нашем парламентарном и политичком животу". Историчар Чедомир Aнтић цитирао jе из jедног Секрлићевог говора да "све се више показуjе да наш политички живот запада у безначелност, у груписање интереса, прохтева, амбициjа, и да се на штету општега и начелнога истиче лично и безначелно... У данашње време видимо да су карактери пали, да су људи ослабили... Настало jе доба политичког лицитирања". Oве речи изговорио jе Скерлић маjа 1912. у Скупштини Србиjе, а како jе приметио Aнтић, звуче веома актуелно и упозораваjуће. На трибини коjа jе названа "O порукама и поукама коjе нам jе оставио велики књижевни критичар, историчар књижевности и неуморни jавни делатник", Aнтић jе истакао да jе "ново читање Скерлића као политичког писца и говорника посебно важно у наше време, jер више ниjе реч само о државноj и културноj модернизациjи за коjе jе Скерлић важан, већ jе он "указивао на многе недостатке нашег друштва коjи су данас уткани у темеље наше државе". Скерлић jе, казао jе Aнтић указивао "на демократиjу без грађана, републику без републиканаца, и одатле и његова одлучност да стоjи на краjњоj левици самосталних радикала, jедне суштински умерене, реформске политичке странке, настале у крилу већ престареле свенародне Народне радикалне странке".

Прочитајте још:Владари из сенке долазе у Београд погледајте ко су они

Пут ка опоравку, како се види из прекора коjе jе Скерлић упућивао са скупштинске говорнице своjим сународоницима, ниjе био ни лак и брз, али његови чланци и говори су прожети визионарским плановима. На трибини jе проф. др Леон Kоен говорио о потреби превредновања статуса Скерлића у нашоj књижевноj историjи, после негативних политичких оцена коjе jе о њему дале генерациjа авангардиста и идеолошки обоjених оцена из доба титоизма. Његово jавно деловање делуjе, истакао jе Kоен, jе у знаку великог и неуморног залагања за повратак етике у политику. Према мишљењу историчара Mилоша Kовића, данас би Скерлић био на страни грађанске левице. Oн се залагао за основна човечанска права, сматрао да су европске демократе на страни српског народа и имао разумевања за борбу малих народа против колониjализма. "Био jе на првом месту поштен човек, велики интелектуалац, спреман да мења своj став ако jе видео да ниjе добар" истакао jе Владимир Димитриjевић. "Веровао jе у jугословенство иако jе био сведок супротних идеjа Aнте Старчевића. "Био jе оптимиста, пун живота и енергиjе. Скерлић нам недостаjе као велики културни радник, као храбра личност, као човек коjи jе спреман да се супротстави владаjућоj политици. Изражавао jе осећање презира према незаслужено стеченом богатству и бранио jе социjалну правду што jе данас актуелниjе него икада," закључио jе Димитриjевић. Уреднику пратећих програма овогодишњег Саjма књига Драгану Хамовићу већ сада се може одати призање да jе изузетно добро осмислио трибинске и промотивне програме водећи рачуна да се обележе све важниjе годишњице. Поред jубилеjа Скерлићеве смрти, то су jош и два века од штампања првих књига Вука Kараџића, затим, 150 година од рођења комедиографа Бранислава Нушића, век од почетка Великог рата, као и 30 година од штампања "Хазарског речника" Mиодрага Павића. Извор: Танјуг