Правда

Америчка компанија "ФајерАј", специјализована за безбедност компјутерских система, оптужује групу руских хакера под називом "АПТ28" да дуже време систематски преузима податке везане за НАТО и друге савезнике САД. "Одавно се претпоставља да је Русија једна од водећих земаља када је реч о могућности извођења сложених операција на компјутерским мрежама", тврде стручњаци из ове компаније. Као доказ за овакве тврдње наводе да је део кода програма коришћених у споменутим сајбер-нападима исписан са напоменама на руском језику. Стручњаци америчке компаније сматрају да је хакерска група "АПТ28" углавном заинтересована за прикупљање информација политичког или геополитичког садржаја, а хакери су најактивнији у Москви и Санкт Петербургу. Истовремено, НАТО саопштава о све чешћим "сусретима" борбених авиона западне алијансе и Русије. Последњи у низу извештаја тичу се тврдњи да су Руси пре неколико дана извршили значајне војне маневре у европском ваздушном простору изнад Балтичког, Северног и Црног мора. Ваздушна команда НАТО-а у Великој Британији и Норвешкој објавила је стање приправности, али су се, на крају, авиони окренули према Русији, наводи НАТО. Русија, САД и нафта и болест Русија оптужује САД да стоје иза драстичног пада цена нафте са намером да науде, пре свега, руској економији. У току је и специјални рата против руског председника Владимира Путина - тврде из Кремља. Све чешће се у западним медијима објављују наводне Путинове изјаве о томе да би Русија могла да покори пола Европе па до понуда за поделу Украјине са Пољском. Након пара дана уследе деманти тих истих медија или политичара, али деманти се ређе читају од првих информација. Недавно је амерички "Њујорк пост" објавио тврдњу да руски председник болује од рака пенкреаса и да му је преостало три године живота, па зато жели да створи "велику Русију". Путинов портпарол Дмитриј Песков оповргнуо је те гласине."Прегризли језик дабогда, све је у реду", рекао је Песков. ЕУ прети да би могла да појача санкције Русији, уместо да их укине, као што траже многи привредници, али и један број европских земаља. Брисел сада тражи од Москве да не призна резултате избора у Донбасу, јер их ни Запад неће признати. Москва је већ признала изборе у Украјини, али је најавила да ће признати и вољу бирача у Донбасу након гласања 2. новембра. Француска и даље оклева да прода "Мистрале" Русији. Москва, која је давно дала аванс, тврди да су Французи незванично потврдили продају, али САД врше притисак на Париз да одустане. Због све тога, аналитичари сматрају да украјинска криза није ни близу расплета те да ће односи Запада и Русије бити на још већим искушењима.

Прочитајте још:Русиjа оштро критиковала упозорење EУ у вези Украjине

Извор: Срна