Правда

Јавност, здравствени радници, као и други друштвени фактори се баве гојазним људима искључиво кроз призму њиховог изгледа. Психолошка стања, кроз која пролазе гојазне особе, су потпуно занемарена. Славица Иваниш је у својој књизи управо о томе писала, и то из личног угла. Славице, шта вас је навело да напишете ову књигу: Прошла сам веома дуг, болан и напоран пут захваљујући ком сам дошла до бројних сазнања, везано за своју гојазност. На том путу ме је пратила докторка Софија Тривунац, уз чију стручну помоћ сам најпре освестила све потискиване обрасце понашања и размишљања, а потом их и променила. Сматрала сам да би људима, који имају проблема са сувишним килограмима, било занимљиво и корисно да читају о томе. Књига је интерактивног карактера, што је такође један нови и занимљив приступ? Слажем се. Гојазни људе се стиде да говоре о својим проблемима. Најчешће их маскирају шалама и анегдотама, али ја знам да већина пати због проблема са сувишним килограмима. Захваљујући интерактивном карактеру књиге, они могу да се оголе, а да то нико не види и не чује. Могу да одговоре на стручна и пажљиво одабрана питања, и тако открију нешто о себи. Када се ствари освесте, онда могу и да се промене. Књига наводи колико на сузе, толико и на смех, али би се рекло да је, у суштини, веома оптимистична? Наравно, у томе је њена вредност. Ја јесам писала о својим проблемима, али још више о својим победама. Описала сам процес кроз који сам прошла, процес који има свој позитиван и оптимистичан епилог. Шта је ваша порука особама које имају проблема са сувишним килограмима? Основна порука је следећа: ви нисте само, једино и искључиво особа са сувишним килограмима. Ви сте много више од тога! У књизи постоји вежба која се односи на откривање и утврђивање идентитета. Ја сам је одрадила, и позвала читаоце да и они сами то учине. Свако од нас у себи поседује мноштво квалитета, али су они, код гојазних особа, обично у сенци. Сви прво виде како они изгледају, и најчешће се задржавају само на томе. И гојазним особама је тешко да себе виде у другачијем светлу. Ја их позивам да управо то учине! А шта бисте поручили онима који нису гојазни, али имају у породици или медју пријатељима некога са тим проблемом? То је одлично питање! Поручила бих им да покушају да разумеју који механизми наводе гојазне људе да много једу. Потом, нека размисле о својим слабостима, како би увидели да су матрице понашања исте, али да се последице разликују. Ако је неко агресиван, на пример, што је по правилу последица несигурности и слабости, то се на њему не види. Гојазне особе су увек на удару критике, јер ''носе са собом'' доказ о томе како и на који начин превазилазе своје проблеме и слабости.

Прочитајте још:Ово су победници Сајма књига!

Извор: Правда