Најновије

Србија узела кредит од 227 милиона евра за обнову од последица поплава

БЕОГРАД/ВАШИНГТОН - Одбор извршних директора Светске банке (СБ) одобрио је Србији зајам у износу од 227,5 милиона евра (300 милиона долара) за Пројекат хитног опоравка од поплава, пре свега у секторима енергетике, пољоприведе и инфраструктуре, саопштила је данас та банка.
Србија узела кредит од 227 милиона евра (Фото: elitedaily.com)

Србија узела кредит од 227 милиона евра (Фото: elitedaily.com)

Пројекат је усредсређен на приоритетне секторе који су идентификовани у документу Процена потреба за опоравак, који је у јуну и јулу сачинила Влада Србије, уз заједничку подршку Европске комисије, Програма УН за развој и Светске банке. Пројектом ће се нарочито финансирати испумпавање воде из највећег српског рудника, копа Тамнава -Западно поље - које је и даље под водом и онеспособљено да обезбеди две трећине енергената неопходних за термоелектрану Колубара - и финансираће се заменски извори електричне енергије. У сектору пољопривреде ће пружити директну помоћ пољопривредним произвођачима у подручјима погођеним поплавама, кроз обезбеђивање извесности прихода која им је неопходна да би инвестирали у производњу. Пројектом ће се такође помоћи боља припремљеност за случај нових непогода, кроз финансирање кључне инфраструктуре за заштиту од поплава. "Не можемо зимус породице у Србији да препустимо хладноћи. Стога је обезбеђивање поузданог снабдевања електричном енергијом приоритет", каже директор Светске банке за југоисточну Европу Елен Голдстин. Она је додала да поуздано снабдевање струјом и адекватни пољопривредни приноси такође представљају кључне елементе за одржавање еконосмке активности и повратак српске привреде на пут раста након поплава. Вођа пројекта Клаудија Васкес, наводи да ће у енергетском сектору бити подржан увоз електричне енергије (120 милиона евра) како би се побољшало снабдевање струјом и избегла непосредна енергетска криза, нарочито током прве зимске грејне сезоне после поплава. Биће подржане и одређене мере управљања оптерећењем мреже, укључујући јачање дистрибутивне мреже, обезбеђивање мерача за подручја погођена поплавама и мере енергетске ефикасности. У сектору пољопривреде, са 53 милиона евра, биће подржан владин текући програм подстицаја, како би се заштитила средства за живот пољопривредника погођених поплавама у 49 општина. Преостала средства биће искоришћена за финансирање хитних поправки на инфраструктури за заштиту од поплава и за контролу одводњавања, за јачање техничких капацитета владиних тела за бољу превенцију и управљање поплавама. Са овим зајмом портфолио Светске банке у Србији чини осам пројеката у укупној вредности од око 1,1 милијарду америчких долара. Области у којима се пружа подршка, уклучују заштиту животне средине, здравство, социјалну заштиту и запошљавање, локалну инфраструктуру, образовање, конкурентности и развој финансијског сектора. Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић је тим поводм казао за РТС да Светска банка поздравља најављени пакет владиних мера, за уштеду у буџету, као и да су Влади Србије предложене и додатне мере, међу којима је једна од основних смањење субвенција. "Мислимо јесте да недостаје неких 200 до 300 милиона додатних уштеда. На страни расхода буџета мора да се нађе простора за додатне уштеде. Битно да је да се све то деси у 2015. години, јер је ова практично већ прошла са аспекта буџета и извршења расхода", казао је он. Шестовић је казао да Србија троши више од милијарду евра годишње на субвенције јавним или друштвеним предузећима и да ту сигурно постоји простор за значајне уштеде. "Рецимо, ако се уштеди 10 одсто, то је 100 милиона, то је 0,3 одсто БДП-а", рекао је он.
Прочитајте још:Алкохол, коцка и дроге све више погађају младе!Мали на Продекспо у Атини
Као другу велику ставку где се може уштедети, навео је набавке роба и услуга за које је за првих седам месеци ове године, потрошено 2,5 милијарде евра на куповину разних роба и услуга. "Влада је првобитно планирала неких 25 до 30 милиона уштеда у тој области, а ми мислимо да ту може много више да се постигне". Шестовић је оценио да ће смањење плата и пензија највероватније смањити привредне активности, "јер када смањите плате и пензије у јавном сектору, а ту причамо о 2,5 милиона људи који зависе директно од тих давања, онда ће они да смање своју потрошњу". Кад они смање своју потрошњу, смањиће се обим производње домаће привреде. Тешко је рећи тачно колико ће се смањити БДП на основу тих мера, али претпостављамо да ће то повући пада привреде од 0,5 до један одсто, казао је Шестовић. Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА