Правда

"Од 2008.године до данас постоји преко 19.500 случаја превара преко фиктивних фирми које су наручивале робу и услуге од савесних пословних партнера и ту робу најчешће нису платили", рекао је он на конференцији "Како смањити малверзације и заштити инвеститоре и повериоце". Укупан износ те штете се, према његовим речима процењује на 255 милиона евра, а појединачна штета је близу 13.100 евра. "Нажалолст, законодавни оквир у Србији је такав да у случају када неко затвори фирму ви можете или да га тужите за превару или имате могућност да пријавите полицији", навео је он и додао да то није дало резултат. Управо из тих разлога, како је прецизирао, само у 2,8 одсто случајева неко ко је изгубио новац или пружао услугу за коју му није плаћено може да надокнади своју штету. "Србија је по том резултату на дну европске лествице", навео је Рајић. На конференцији је наведено да су лоши финансијски извештаји један од кључних разлога за малверзације у пословању фирми, а да је стање у том сегменту додатно погоршано Законом о рачуноводству који је усвојен јуна протекле године. Представник Савез рачуновођа и ревизора Србије Благоје Новићевић изјавио је да је Закон о рачуноводству вреома лош јер финансијски извештаји о пословању компанија нису ни приближно прецизни како то захтевају мејдународни стандарди.

Прочитајте још:Омбудсман осуђује протест грађана против изградње центра за азилантеОвако ће изгледати закон који забрањује грађанима Србије да буду добровољци

Он је указао да на основу тако непрецизних извештаја банке треба да одлуче коме ће дати кредит и оцене ризик повраћаја тих средстава. "Држава овде највише губи, а она то и не види. Са лошим законима, лако је правити финансијске извештаје, јер се не зна колико је пореза наплаћено, а на бази лоших финансијских извештаја они праве те макроекономске агрегате и држава оцењује ефикасност економске политике", навео је он. Он је додао да због тога није ни случајно што се у Србију страни улагачи доводе преко ауторитета државе. "Наше финансијско извештавање није тог квалитета да привуче инвеститоре", рекао је он. Представник Немачке привредне коморе у Србији Милан Вучковић изјавио је да се од 2000.године 118 страних компанија жалило на нетачност финансијских извештаја купљених фирми, као и да су ти инвеститори морали да уложе доста средстава да санирају ту непланирану штету. "У том смислу лажно си били приказани стање имовине, књиговодствена вредност имовине, потраживања од купаца и клијента, дугови према добављачима су били реално мноог већи од приказаних", рекао је он. Стране компаније у Србији, обично, наручују две ревизије пословања, док је, како је објаснио, у суседним земљама довољна једна ревизија. "Трошак једне такве ревизије кошта између 20.000 и 50.000 евра, а у Србији то значи да компаније мора да издвоје између 40.000 и 100.000 евра јер они не верују билансима наших предузећа, посебно не онима у већинском државном власништву", навео је Вучковић. Извор: Танјуг