Правда

После званичне потврде Шпаније да је оболела једна болничарка, која је у Мадриру лечила свештеника оболелог од ове смртоносне болести, и упозорења Светске здравствене организације да је ширење еболе у Европи неизбежно, ништа се више не може препустити случају, иако епидемиолози тврде да је сада ризик од уношења еболе у Србију већи, али „не много“, него док је смртоносни вирус био „локализован“ само у западној Африци. - Сад морамо да будемо још опрезнији и у сталној приправности - каже за „Новости“ др Бојана Гргић, начелник Одељења за епидемиолошки надзор у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. - Иако досад ниједан од пацијената код којих се посумњало на еболу, није имао симптоме ове болести, и после испитивања нису званично ни заведени као „сумњиви случајеви“, било је добро што смо их смештали у инфективне клинике. То је била добра провера за систем и добро је да смо тако радили. У случају три пацијента до сада је поступљено као у случају сумње на инфекцију вирусом еболе. Сва три случаја су била опсервирана на Клиници за тропске и инфективне болести у Београду. Ни код једног није потврђена инфекција вирусом еболе. Сад се чека одлука о месту за карантин. Епидемиолози су, према сазнањима „Новости“, добили да размотре три могуће локације: хотел „Национал“ и два објекта на Авали - „Шупља стена“ и Студентско одмаралиште. - Размотрили смо понуђене опције - потврђује др Гргић.- Из градског Завода за јавно здравље обишли су те објекте да установе одговарају ли намени, а на седници Комисије за одбрану од заразних болести смо закључили да би „Национал“ због самог положаја био најподеснији за карантин. У Министарству здравља „Новостима“ је у среду речено да ће одлука о томе где ће бити карантин бити донета почетком следеће недеље. У инфективним клиникама сада нема ниједног пацијента код којег се сумња на еболу. Од 8. августа, од када се према препорукама СЗО спроводе заштитне мере, у Србији су под здравственим надзором због еболе, али и других заразних болести као што су куга и колера, биле укупно 702 особе. Свако ко долази из угрожених подручја на уласку у земљу дужан је да пријави да ли има неки од симптома који може да личи на еболу, добија основне информације и решење о здравственом надзору и дужан је да се јави епидемиологу завода за јавно здравље према месту боравка. Надзор траје 21 дан, а процедуром је предвиђено да особе које пријаве симптоме који би могли да се повежу са еболом, организовано, под надзором и колима здравствене службе буду транспортоване до најближе инфективне клинике. За то су одређене три инфективне клинике: у Београду, Новом Саду и Нишу. - Од свих који су били или су тренутно под здравственим надзором само њих 92 дошло је у земљу из подручја угрожених еболом, углавном из Нигерије - каже др Гргић. - То је и земља чије искуство са еболом улива наду да досад најтежа епидемија изазвана овим вирусом не мора да има размере као у Гвинеји и Сијера Леонеу. Не може се још рећи да се у Нигерији ебола повукла, али примењене су адекватне мере, спречено даље ширење, а код особа које су биле у контакту са оболелима после 21 дан, колико траје инкубација, нису се појавили симптоми болести.

Прочитајте још:Украдене аутоматске пушке из магацина на аеродрому Никола Тесла!Новопазарац путем Фејсбука позивао да се на Београд изврше теористички напади!

Заштитна опрема за медицинаре Докторка Бојана Гргић каже да у склопу мера заштите од еболе, поред финализирања одлуке о карантину, мора да се појача и опремљеност инфективних клиника: - Три инфективне клинике одређене за збрињавање сумњивих на еболу и оболелих, направиле су списак којом заштитном опремом располажу и шта им је још потребно и то доставиле Министарству здравља. Практично је у току набавка те опреме, али тендерска процедура нас успорава. У Министарству здравља „Новостима“ је незванично речено да је Инфективна клиника у Београду набавила све што јој је неопходно од заштитне опреме, а у остале две набавка је у току. Извор: Новости