Правда

-Господине Пикети, Ваша књига је хит. Колико примерака је до сада продато? Томас Пикети: На енглеском и француском заједно 800.000. На енглеском језику је продато 600.000 књига. -Да ли мислите да сте успели нешто да покренете? Пикети: Моја намера је била да убедим читаоца да су питања прихода и богатства превише важна да би се препустила само статистичарима и економистима. Мој циљ је био да читаоцима пружим историјске темеље, тако да они могу да направе сопствене процене. Али, у најширем смислу, овде се ради о друштвеној науци, а то није егзактна наука, па не очекујем да се сви читаоци са мном слажу. -Како би требало побољшати економски систем, па да радници поново могу више да зарађују? Пикети: Постоје различита решења. На дуги рок су то улагања у образовање. Универзитети су веома моћан инструмент за смањење неједнакости. Један од главних европских проблема је да улажемо више новца у смањење нашег националног дуга него у универзитетско образовање. То не слути на добро за будућност. Морамо више да улажемо у универзитете. -Које још решења нуде могућност повећања вредности рада? Пикети: Прогресивно опорезивање високих плата и прихода од капитала је такође важно. Стога нам је потребан порески систем који мање опорезује оне који живе од својих плата и стартују у живот без капитала и богатства. -То нас доводи до Ваше централне изјаве – да многи радници данас од плате могу само још да преживљавају. Зашто је то тако? Пикети: Све до почетка генерације Бејби бумера (после Другог светског рата, прим. ред) било је могуће уштедети новац – од плате. Због високе стопе привредног раста, могло је да се почне од нуле, и да се радом постигне извесно благостање и изграде резерве. Међутим, за садашње генерације важи: Ако желите да уштедите богатство у великом граду, онда вам треба одлична плата. Али ако је стопа раста само 1,5 одсто, то значи да су приходи од капитала четири до пет одсто или више, а на ризичне инвестиције као што су акције, око седам одсто. На тај начин, почетне неједнакости се појачавају. -Какве су последице? Пикети: То доводи до смањења социјалне покретљивости у друштву. При том треба знати да је постојање шансе да се неко попне у слој најбогатијих добро за ефикасност привреде и предузетништва. Ворен Бафет је једном рекао: Не желимо ваљда да се на Олимпијским играма 2020. такмиче само деца такмичара из 2000. године! ДВ: Ви сте сакупили податке за главне индустријске и земље у развоју. Већина статистика су приходи од пореза. Ви тражите интернационалне порезе. Али како би то могло да функционише? Земље ЕУ се такмиче за инвеститоре и капитал, са најнижим могућим порезима. Пикети: У праву сте, ако свака земља задржи свој порески систем, биће тешко. Резултат је да мултинационалне корпорације већ сада плац́ају релативно мали порез, у односу на мала или средња предузећа. Немачка, Француска и Италија се такмиче да привуку инвеститоре. То великим корпорацијама омогућава да се играју различитим пореским системима и да на крају успевају да плате релативно ниске порезе. То није само лоше за једнакост третмана предузећа, већ и за економски раст и ефикасност привреде.

Прочитајте још: Москва и Пекинг – противтежа Вашингтону и Бриселу!

-Дакле, шта предлажете? Пикети: Решење је врло једноставно: потребна нам је заједничка фискална политика. Не може се истовремено евром, заједничком валутом, одржавати 18 различитих пореских система који се такмиче једни са другима, имати 18 различитих нивоа националног дуга и 18 различитих каматних стопа на државне обвезнице. Стога нам је потребна много чвршћа фискална и политичка унија у Европи, почевши са малом групом земаља, а затим са више. -Одакле Вам оптимизам да ће то успети? Пикети: Током прикупљања података у банкама, успели смо да добијемо информације о депоима капитала. Потребно је време и потребна је воља за санкције. Ми не можемо љубазно да тражимо да пореске оазе коначно престану да буду пореске оазе. Ми у Европи смо били крајње наивни. Швајцарска сада аутоматски шаље банковне информације о својим клијентима, и то је само зато што су Сједињене Државе увеле санкције швајцарским банкама. -Какве последице за средњу класу има акумулације капитала у рукама најбогатијих? Пикети: За привредни раст и за функционисање демократије нам је потребна јака средња класа. Европа је егалитараније структуирана него пре сто година, и још егалитарнија од САД. Али у Сједињеним Државама је концентрација прихода и богатства толико јака, да многи верују да би то могло да утиче на демократију. Поједине групе би могле да доминирају политиком. У САД постоји неограничени приватни новац у политици, то је стварно проблем. - Како оцењујете економску ситуацију у Европи и САД? Пикети: У Паризу и еврозони привреда стагнира, стопа раста је око нуле, као и инфлација. Незапосленост расте. Оно што ме посебно растужује: Наш почетни јавни дуг није био драматичнији него у САД, Великој Британији или Јапану. Али овде смо допустили да велика дужничка криза доведе до кризе поверења. То је наш главни проблем. -Како се ови проблеми манифестују за људе? Пикети: У неким европским земљама четвртина младе генерације је незапослена. А чак и ако људи имају приходе, изузетно је тешко створити капитал. Велика опасност у Европи је да све више људи стиче утисак да су губитници глобализације или да су власници капитала непропорционално велики добитници. Мислим да је то опасно, јер подстиче екстремистичке покрете. - Следбеници либералног економског поретка тврде да се тренутно штампа довољно новца, да се он праведно расподељује, те да се високи профити од капитала не одузимају од радника. Пикети: Питање је: да ли је за ефикасност економског система добро када менаџер добије десет милиона долара? Ја сам пажљиво погледао податке и нашао да нема доказа да је тако нешто корисно. У крајњој линији, то је трошак на рачун остатка привреде, на терет ниских и средње високих плата. Извор: Б92