Правда

Једноставно речено, када се изнервирамо, то се осети у целом организму, па трпе сви органи - од главе до пете. Управо том линијом се стрес "креће" кроз тело, почев од централног преко периферног нервног система, све до ендокриног, а на крају испашта имуни систем. А болест само вреба када ће имунитет да ослаби, па да нападне ионако уздрман организам. Када се ове ситуације понављају из дана у дан, дуже време, особа постаје подложна болестима. Стрес не мора да буде увек "негативац", али само ако се особа правилно избори са стресним ситуацијама, па тако постаје истренирана за будуће непријатности. Лупање срца или скок притиска је најмање што може да нам се догоди ако подлегнемо стресу. Научници тврде да психички фактори у мањој или већој мери утичу на настанак, ток и прогнозу бројних обољења, укључујући и аутоимуна и малигна обољења. На ово, у интервјуу за "Новости", иказује др Лела Трикош, психијатар у Болници за психијатрију Клиничко-болничког центра "Звездара": - Хронични стрес, као и неко хронично телесно обољење, доводи до трајних промена у активности неуроендокриног система. У таквом стању особа постаје још осетљивија на деловање будућих стресора. Шта се дешава у телу кад се нађемо у стресној ситуацији? - При акутном деловању стресора активирају се два неуроендокрина система: систем хипоталамус-хипофиза-кора надбубрежне жлезде и систем симпатикус - срж надбубрежне жлезде. Као последица тога долази до појачаног лучења кортикостероида и катехоламина, што за резултат има низ промена у метаболизму, имунолошке промене и промене у функционисању органа (убрзан рад срца, пораст крвног притиска, успоравање рада црева). Све ове промене имају за циљ да нас у стресној ситуацији припреме за што бржу реакцију типа бори се или бежи. Које болести су најчешће последица деловања хроничног стреса? - Током времена су се јављала различита гледишта. Постоје научници који су склони да готово све телесне болести доводе у везу са деловањем психичких фактора. По Францу Александеру, који се сматра оцем психосоматике, у психосоматске болести спадају седам обољења: артеријска хипертензија, хипертиреоидизам, реуматоидни артритис, бронхијална астма, гастродуоденални улкус, улцерозни колитис и неуродерматитис. Јесмо ли сви подједнако склони да се разболимо због стреса или га неки лакше подносе? - Данас се у психокардиологији описује тип А личности, који предиспонира особу да оболи од срчанох болести. У питању је понашање које одликују амбиција, агресивност, компетитивност, претерана ужурбаност, нестрпљење, неповерење, љутња. Ипак, чињеница је да бројне карактеристике особе утичу на реаговање на стрес. Једна од њих је стил суочавања са стресом. Самопоуздане, социјално доминантне и активне особе по правилу примењују ефикасне стратегије суочавања, који подразумевају успостављање контроле над стресом. А како реагују они са мање самопоуздања? - Несамопоуздане, социјално подређене, беспомоћне и пасивне особе углавном ће прибегавати повлачењу и неефикасним стратегијама суочавања. Код ове две групе постоје и различите неуроендокрине реакције које утичу на даљи исход стреса. У првом случају исход стреса је поновно успостављање равнотеже, док у другом случају постоји тенденција "хронифицирања стреса" са свим већ наведеним последицама. Да ли је стрес икад позитиван, односно пожељан? - Творац појма стрес, Ханс Сели, разликовао је две врсте стреса: еустрес и дистрес. Под дистресом је подразумевао продужени и тежак поремећај равнотеже који је штетан по здравље и који доживљавамо као непријатност. Еустрес, међутим, доприноси здрављу и доживљавамо га као пријатност јер га карактеришу кратки и благи поремећаји равнотеже над којима лако успостављамо контролу. Након таквих искустава и успешних решавања задатака прилагођавања, код особе расте самопоуздање, а тиме и њена отпорност на будуће стресове. Како би требало реаговати у стресним ситуацијама? - Када су изложене стресу, особе у суочавању са њим могу прибегавати ефикасним или неефикасним стратегијама. Ефикасне стратегије се карактеришу брзом и реалном проценом новонастале ситуације, доношењем и спровођењем реалних планова акције, контролом афективног реаговања и понашања, оптимизмом, самопоуздањем, бригом о свом здрављу и способношћу коришћења социјалне подршке. Шта је њихова предност? - То што су у стању да брзо и реално процене новонасталу ситуацију, али и сопствене могућности да на њу одреагују. У односу на то, праве план својих активности и доследно га се придржавају. Такође, оне воде здрав начин живљења бринући о свом физичком и телесном здрављу: адекватно се хране, одмарају, спавају, баве се спортом, посвећују времена слободним активностима. Оптимистичне су, активне, способне да потраже и користе социјалну подршку, ако је потребно траже помоћ лекара и узимају потребне лекове. Резултат свега је успостављање контроле над ситуацијом и повољан исход стреса са поновним успостављање биопсихосоцијалне равнотеже која је била нарушена деловањем стресора. Која је погрешна тактика у борби са стресом? - Када се изгуби контрола над ситуацијом, емоцијама и понашањем то се манифестује нездравим понашањем (прекомеран рад без одмора, неуредан сан, нередовно узимање терапије, претерано пушење, конзумирање алкохола, социјална изолација), психичким поремећајима (анксиозност, депресивност) и соматским тегобама (мишићна напетост, пад имунитета, главобоље, нестабилност крвног притиска). Наравно да у овом случају долази до даљих психичких и телесних поремећаја, а организам постаје неотпоран према новим стресовима. Овим особама се саветује да потраже стручну помоћ у смислу учења нових вештина за савладавање стреса.

Прочитајте још:Застрашујуће: У Србији 33. 000 људи годишње оболи, а 21. 000 умре од карцинома !Секс са више од 20 жена смањује опасност о рака простате

Извор: Вечерње новости