Правда

Жан Омер Мари Габријел Моне рођен је 9. новембра 1888. године у француском граду Коњаку. Школовање је завршио са 16, након чега га је отац – схватвши да му је син невероватно надарен за међуљудске односе и подобан за каријеру у међународном пословању – послао у Лондон да представља породичну фирму за производњу коњака. Војска га је одбила 1914. године, због здравствених разлога, иако је био добровољац који је хтео да се бори у Првом светском рату. Како би своју земљу служио на неки други начин, контактирао је владу у Паризу и предложио начин како да се унапреди координација провијантом током трајања сукоба; ово је прихваћено и ондашњи председник Француске Републике га је именовао за посредника између његове земље и остатка Антанте. Пошто се показао као изврстан професионалац током конфликта, у својој 31. години именован је за заменика генералног секретара Друштва народа 1919. Четири године касније вратио се у родни Коњак, након очеве смрти, и преокренуо пословање компаније у пропадању. Наредних година га је огромно искуство и знање које је акумулирао укључило у реорганизацију државних финансија неколико источноевропских земаља попут Пољске и Румуније, а био је и саветник кинеске националистичке владе, те помагао у реорганизацији тамошње железничке мреже и отварању банке у Сан Франциску. На самом почетку Другог светског рата, Моне се поново ставио у службу своје отаџбине и постао председник Франко-британског координационог комитета са циљем усклађивања напора да се производни капацитети две земље споје. Убедио је и британске и француске лидере да је најбоље решење да се створи пуна политичка унија две земље у борби против нацизма, али је план у задњем тренутку пропао. Након пропасти Француске под точковима немачких дивизија, Моне је своје услуге понудио британској влади која га је послала у Сједињене Државе да надгледа куповину ратних залиха. Убрзо је постао Рузвелтов човек од поверења, убедивши шефа Беле куће да прошири производне капацитете америчке војне индустрије чак и пре него што је Вашингтон одлучио да уђе у глобални конфликт. 1943. године Моне постаје члан Француског одбора за национално ослобођење, де факто француске владе у егзилу, стациониране у Алжиру. Ту и тада је први пут постао експлицитан што се тиче његове визије уједињене Европе која ће обезбедити трајни мир на Старом континенту. Током једног састанка одбора 5. августа исте године, изговорио је следеће речи: “Неће бити мира у Европи, ако се државе буду обновиле на бази националног суверенитета… Земље Европе су исувише мале да би могле да гарантују својим народима неопходни просперитет и друштвени развој. Европске се државе морају увезати у федерацију“. Наредне је године преузео на себе дужност осмишљавања плана оживљавања француске економије и обнове земље након рата, са идејом да се Немачкој одузму Рур и Сар и ставе под француску контролу. Само је део овог плана имплементиран. Док се ситуација у свету заоштравала, као и односи између Париза и Бона, Моне је схватио да се европска реконструкција и интеграција не одвијају оном брзином коју је он желео, нити начином за који је он мислио да је исправан. Зато је одлучио да је време да почне озбиљно да делује и да је куцнуо час да се начине стварни кораци ка европском јединству, па је окупио тим који је почео да црта контуре онога што ће постати Европска заједница. 9. маја 1950. године, Роберт Шуман, француски министар спољних послова, објавио је такозвану Шуманову декларацију у име владе своје земље. У реалности, није била његова него Монеова. Моне је био особа која ју је осмислила и написала, са циљем да се целокупна немачко-француска производња угља стави под надлежност једног јединственог наднационалног органа. Идеја је била да ако се производња овог ресурса дели између две најмоћније континенталне државе, нови рат неће бити могућ. Са овим су се сложиле и владе Немачке, Италије, Холандије, Белгије и Луксембурга, па је декларација постала основа за формирање Европске заједнице за угаљ и челик, која је претходница Европске економске заједнице и коначно Европске уније. Након пропасти његове иницијативе да се оформи Европска одбрамбена заједница, Моне је основао Акциони комитет за Сједињене Државе Европе, чији је циљ био да оживи дух европских интеграција и који је убрзо постао главни динамо и главна покретачка снага ових процеса, те довео до заједничког тржишта, европског монетарног система, Европског савета и општих избора са Европски парламент. Тако је Жан Моне, упркос томе што је формалне студије окончао у својој 16. години, постао међународни пословни човек, финансијер, дипломата и државник. И идејни творац и сива еминенција најграндиознијег пројекта у историји Европе, јединог пројекта који гарантује да се сутра нећемо потпуно поубијати око једног или два метра земљишта. Никада није изабран од стране народа да ради оно што је радио, али је оне који јесу силином логике својих аргумената успео да убеди у исправност идеја које је заступао.

Прочитајте још:Харалд Јегер – човек који је срушио Берлински зид!

Извор: Телеграф