Правда

Познато jе да се jош на пећинским цртежима виде докази да су људи у то време користили стимулансе, као и да су знали за маске, па се претпоставља се да jе човек тада употребљавао дрогу као помоћно средство аутосугестиjи, или сугестиjи врача како би брже пао у стање екстазе и везе са светим духовима. Достизање екстазе се прво постизало колективним плесом, међутим како се свест развиjала човеку jе било све теже да елиминише контролу и да падне у занос и транс, па су помоћна средства временом била све потребниjа. Владислав Панић у своjоj књизи "Психологиjа и уметност" каже да jе то одлажење у транс у почетку било дозвољено само изабранима, душевним болесницима коjи су схватани као некакви посебни "божjи људи" и разним врачевима и првосвештеницима коjи су за то користили вештачка средства, односно дроге и на њу су jедино они имали право. На таj начин су те опасне супстанце постале "привилегиjа", али су добиле и на цени. И данас уживаоци дрога често поседуjу део те примитивне свести - да су они некакви изабраници, наводи Панић. Научници и психолози кажу да се дрога употребљава као спољашње стимулативно средство и то онда када недостаjе унутрашње, а ако се томе дода дух модерног времена не чуди чињеница да се дроге употребљаваjу тамо где су потребне унутрашња инспирациjа и таленат, а то jе управо у стваралаштву. Панић наводи да дрога jесте вештачки стимулатор и да не може заменити таленат, али да понекада може подстакнути несвесне садржаjе и талентованом човеку дати метериjал од коjег он ствара уметничко дело. На пример, Mопасан jе писао уметничка дела под утицаjем дрога. У последње време научници истражуjу перцепциjе и визуелне слике особа коjе су под деjством дроге у моменту пре халуцинациjа и утврђено jе да се тада линиjе искривљуjу, поjављуjу се неравнине, а свака боjа се издваjа као посебна целина. Kод тих слика интересантно jе да свака особа обjективизуjе оне слике коjе су у складу са тенденциjом, укусом и личним особинама. Tа чињеница се слаже са закљичком да дрога може имати стимулативно деjство на несвесно и да талентовани људи тако имаjу материjал за стварање. "У томе и jесте њена привлачна моћ, укључуjући и алкохол, чему поjедини ствараоци и прибегаваjу", наводи Панић. Често су медиjи пуни текстова и фотографиjа уметника из различитих врста уметности коjи користе неке од дрога или алкохол, а познато jе да jе много њих и умрло због конзумациjе опоjних средстава. Познати Kурт Kобеjн, Ejми Ваjнхаус, Mерлин Mонро, филип Сеjмур Хофман, Џими Хендрикс, Џенис Џоплин, Витни Хjустон, Eн Никол Смит, Ривер феникс, Џек Kеруак, Ричард Бартон, Били Холидеj и многи други су преминули од прекомерне количине дроге или алкохола. Познате личности су непрестано мета медиjа када су и опоjна средства у питању, а раниjе jе било обjављено и истраживање америчког уметника Браjана Луиса Сандерса коjи jе свакодневно под утицаjем различите дроге цртао аутопортрете након чега jе износио закључке. Tако jе на пример искуство пуно боjе Сандерс доживео конзумираjући хашиш, што jе представио шареним спиралама око своjе главе. Цртеж коjи приказуjе уметника под деjством халуциногених печурака пун jе ситних детаља, а уметник jе представљен разрогачених очиjу и веома узбуђен.

Прочитајте још:Како мушкарац води љубав када је заљубљен?

Недавно jе и организациjа коjа пружа помоћ и подршку зависницима "Project Know" направила истраживање на тему дроге и стваралашта, али у контексту коjа дрога се наjвише помиње у рокенролу. Проучавањем текстова 15.000 песма, дошли су до закључка да jе реч о алкохолу иза коjег следе трава и кокаин. Mеђутим, познате личности су увек на мети jавности и њихов начин живота jе мање-више познат што не значи да опиjате и дроге користе само уметници и ствараоци, већ jе то код њих лако уочљиво, а зна се да су клинике за одвикавање пуне људи коjи покушаваjу да се ослободе те лоше навике. Извор: Танјуг