Правда

Највећа балканска звезда Здравко Чолић је с два спектакуларна концерта 2005. отворио Београдску арену. Сада се у њу враћа 12. децембра, што ће, уједно, бити његов јубиларни 25. наступ у српској престоници. Арена је у међувремену променила име у Комбанк арена, а шта се то у Србији променило или није за то време, Чола је за Курир анализирао и као музичар и као дипломирани економиста. Како планирате да нагурате силне фанове у Арену кад сте их једва сместили на Ушће? - Сада је нешто скупља карта, мало је ексклузивније. Догађај на Маракани или на Ушћу је хепенинг. Неко пије, неко плеше, неко је у ВИП, неко и не слуша концерт, највернији фанови су испред тебе. И зато су добре те отворене свирке на ливади јер је ту народно весеље. Објективно, концерт функционише до пет хиљада људи. Видиш људе, њихове реакције. У Арени већ то не видиш, али се и ту ствара позитивна енергија, док је на једном огромном терену као што су Ушће или стадиони велика фешта, где једино добар звук и светло контролишу публику јер ти не можеш. Фале ми ти мали концерти за сто или двеста људи, као кад сам почињао. Тиме бих се морао бавити у наредном периоду. Војислав Шешељ никада није напунио Арену, али се сада вратио, а са њим и реторика деведесетих. Плаше ли вас његове изјаве или је то пуцњи у празно? - Желим му добро здравље. Никада га нисам упознао. Знам да је био геније на Универзитету у Сарајеву. Одлазили смо као студенти економије да слушамо кад на Правном факултету полаже испит. У његово бављење политиком никада нисам улазио, али као грађанин све гледам и слушам. Што си тиче реторике, увек је био такав. Међутим, у последњих 15 година променила се политичка мапа и мислим да све ово не може да утиче на пут Србије.

Прочитајте још: Штрахе: Признањем Косова влада Аустрије штитила интерес САД

А да ли се динар враћа у деведесете пошто поново пада? - Мислим да се динар одлично држи какви су нам привреда, тржиште, берза и извоз. Произвођачи би волели да је још слабији јер би више профитирали. Држава и Народна банка то не дају. Динар је баланс између њих. Како као економиста гледате на мере штедње које је Влада прописала? - Никад нисам био поборник штедње. Њоме се ништа не може добити. Смањење плата, ево колико ја имам година, никада није дало резултате. Ширењем инвестиција и разумном потрошњом може да се извади држава из кризе. Наравно, и отварањем јавних радова, пре свега ауто-путева, по цену задуживања и концесија. Штедњом се враћаш у просту репродукцију, а без проширене репродукције нема напретка. То нема везе са стандардом, али са бруто националним дохотком има и те како. Смањују се и пензије. Треба ли, сходно томе, кресати и оне националне? Ја немам националну пензију, али сам од седамнаест и по година почео да уплаћујем радни стаж. То је била жеља мог оца. Мало људи о томе брине, али је то лепо и због породице и због себе. Пратио сам причу о добијању националних пензија. Било је проблема са Оливером Катарином и још некима. Оливера ју је заслужила. Она је била једна од највећих звезда у Европи, која је више пута певала у чувеној „Олимпији“. У Хрватској због тога величају Оливера Драгојевића и Терезу Кесовију, а овде се то заборавља. Тих пензија има толико мало да, кад бих сабрао та смањења, не знам коме би повећало буџет. Данас дође певач за кога ниси ни чуо, па узме хиљаде евра на наступу, а тако некада није функционисало. Мислим да није фер да се тим великим именима смањује пензија, поготово ако сад немају изворе прихода јер не снимају и не певају. Поменули сте те који зарађују на хиљаде евра, а актуелна је прича о утаји пореза на естради. Може ли Чола да падне? Нисам из те приче. Наплаћао сам се ја пореза. И данас редовно плаћам. За мене се зна да сам више потрошио него зарадио, а кад би ми вратили десетину онога што сам по ресторанима потрошио, био бих срећан. Ако не плаћамо порез, нема ни путева, ни социјалног, ни наставника, ни доктора. Међутим, кад узмеш колико се свира, пева, не рачунај што је неко имао концерт на неком стадиону, ту је вероватно био исконтролисан, али ово остало што се ради стане у 15 шлепера „марлбора“! Та вредност у односу на било који други сегмент у држави је занемарљива. Естраду неретко повезују с мафијом. Да ли сте имали непријатних ситуација с неким из тог света, почевши од Аркана, па надаље? - Био сам омиљен међу људима у свету подземља. Познавао сам и Аркана и многе друге. За њих сам био југословенска звезда, коју су уважавали и никада нису покушали да ме увуку у неке непријатне ситуације. Волели су моју ширину и то што сам галантан. Пошто пратите све што се дешава, подржавате ли Вучићев потез приликом провокације албанског премијера Едија Раме с помињањем Косова, или сте ближи Додиковом ставу, који је рекао да би госта одмах протерао? Не може тако. Енглези, Французи и Немци су ратовали, па су сада савезници. Боље је да се разговара јер из борбе супротности се јавља нови квалитет. Ако не разговараш, нема побољшања. А велике силе то очекују од тебе. Оне кроје мапу света и наше регије. И, у крајњем случају, дају ти новац. Не можемо ми одлучивати шта ћемо. То одлучују они који су већи од нас. Ми смо мале државе. Вас су недавно у Албанији боговски дочекали. - Гостовао сам на њиховим телевизијама и у једном шоуу попут „Талента“. Певао сам „Есму“ и „Што ти дадох“, а текст „Пусти моду“ сви су знали у сали! Дивна атмосфера је била. И Тирана ми се свидела. Много младог света и кафића. Дијалогом ће се пре заборавити конфликти. За то служе политичари, па ће једном доћи до решења. У тим преговорима бисте могли да учествујете? - Немој мене, молим те, у политичке преговоре. Ако би требало да први негде певам зато што је то став државе, став народа, био бих ту. Могуће да бих песмом, енергијом, приватном дипломатијом у кафани или неким инервјуима могао да повежем људе. Ту би мене држава могла да искористи као једну позитивну личност. У тој некој причи да ли би можда био и ваш концерт у Приштини? - Како да не! Кад за то дође време. Како сад ствари стоје, прво би могао да се деси у Тирани, па у Приштини. То је можда сад преурањено, али напетост мора некад да попусти. Да ли су вас притискали да се учланите у неку партију, да певате на митинзима? - Стварно ме нико није звао да се учланим јер су знали мој став да сам независан. Имам политичке фаворите у демократској опцији или тој некој социјалдемократији, благо налево. Био сам у време бомбардовања једном на мосту, једном на Тргу у организацији државе са Цецом, Пилотима и Ђорђем Балашевићем. Отац ми је рекао: „Сви су изашли, само ти још ниси. Излази“. И онда сам морао и ја, ако ништа друго, онда због тате. Певали сте Титу и о Титу. Коме од српских политичара не бисте никад? - Данас су политичари варијабилни. Мењају се и нема потребе да неком певам. Титово време је било време масовног патриотизма и другачијег друштвеног система. Интересантно је да немате обезбеђење. - Ако бих морао ходати с обезбеђењем, онда не бих овде живео. Шта ћу онда ја ту?! Да можете, шта бисте променили у животу? - То би било моје лично економисање од седамнаесте године. Много сам више радио него уштедео. А онда ми неко каже: „То онда не би био ти, већ неко други“. И заиста не знам да ли бих до дана данашњег остао овакав. У Грађанском законику се најављује забрана батињања деце. То подржавате? - А мало по гузи може, хаха? Морала би да буде једна клаузула да може мало по гузи. Мене је тата два-три пута онако јуначки издеветао због неких несташлука, а мајка би увек говорила: „Владо, не дете по глави! Узми шибу, па по гузици“. А мој тата је имао лопату од шаке. Кад те удари, могао је да те сахрани. Популарна су музичка дечја такмичења на телевизији. Чини ли вам се да су родитељи преамбициозни и колико је цела та прича добра за малишане? - „Ја имам таленат“ ми је најбољи шоу јер у њему осим певања неко покаже трик, неко шпагу, неко црта на песку, на огледалу. Ово са певањем је добро, али је реченица Пјера Кубертена да је важно учествовати изневерена. Важно је да се победи. Родитељи улазе с великим амбицијама и морао би неко да их разоружа, можда неко из продукције. Нервира ме та намера с којом фурају децу да победе, а онда кад испадну, долази до траума. Покушаће то да ублаже, али начин на који су их форсирали остаће деци у сећању. Извор: Курир